Okolica − okolina − okoliš

[Autor: Massimo Valiani]

[Autor: Massimo Valiani]

Ove je tri riječi zna­čenj­ski uis­tinu teško raz­lu­čiti. Pos­toje tež­nje da im se zna­če­nja jasno podi­jele, no u upo­trebi to ipak nije tako jed­nos­tavno. Bez obzira na to, dobro je zapam­titi barem osnovnu zna­čenj­sku podjelu.

Oko­lica je vje­ro­jatno naj­ma­nje pro­ble­ma­tična. Ona ozna­čuje kraj, širi okolni pros­tor, šire podru­čje oko nečega, naj­češće nekoga mjesta. Naj­češće govo­rimo o oko­lici nekoga grada: oko­lica Zagreba, oko­lica Dubrov­nika, bliža oko­lica, dalja oko­lica.

Oko­lina ima naj­šire zna­če­nje i nju je naj­teže defi­ni­rati. I ona se upotrebljava(la) u zna­če­nju kraja, okol­noga pros­tora, no u novije se vri­jeme to pros­torno zna­če­nje poti­skuje i pre­pu­šta riječi oko­lica, a oko­lina sve više znači druš­tvo, druš­tvenu sre­dinu. Oko­lina dakle sve rjeđe ozna­čuje pros­torno, a sve više druš­tveno odre­đe­nje: radna oko­lina, poti­cajna oko­lina, nova oko­lina, povoljna oko­lina.

No oko­lina ima još jedno zna­če­nje, ponaj­prije u zna­nosti − biolo­giji, bioke­miji, kemiji…, pa čak i u infor­ma­tici. Ozna­čuje naime ukup­nost onoga što nešto okru­žuje, okružje, pri­mje­rice pri­rodnu oko­linu, kiselu oko­linu, luž­natu oko­linu.

Oko­liš ponaj­prije podra­zu­mi­jeva kra­jo­lik, ali i uži okolni pros­tor. Od ovih je riječi naj­više vezan uz pri­rodu, u novije vri­jeme i eko­lo­giju (iako se može govo­riti i o urba­nome oko­lišu). Kod ove je riječi eko­lo­ški vid naj­z­na­čaj­niji pa su česte sin­tagme poput: utje­caj na oko­liš, oču­va­nje oko­liša, zaga­đi­va­nje oko­liša.

Scroll To Top