Uho − uha − uši

Ime­nica uho sred­njega je roda, no nje­zina je mno­žina žen­skoga roda − ove uši. Mno­žin­ski oblici ove ime­nice potječu od neka­daš­njih oblika za dvojinu.

Novi „dvo­jin­ski” oblici (koji se upo­treb­lja­vaju uz bro­jeve dva, oba, tri i četiri) glase uha (u nomi­na­tivu, geni­tivu, aku­za­tivu i voka­tivu), odnosno ušima (u osta­lim pade­žima). Upravo se ti novi „dvo­jin­ski” oblici upo­treb­lja­vaju kao mno­žin­ski oblici kada se riječ uho upo­treb­ljava u pre­ne­se­nom zna­če­nje (uha na loncu, uha na jas­tuku, ali uši na psu).

Dakle, kada mis­limo na tje­lesni organ, upo­treb­lja­vamo uho u jed­nini, uši u mno­žini, ali uha s bro­je­vima dva, oba, tri i četiri (i svim dru­gim bro­je­vima koji zavr­ša­vaju spo­me­nu­tim bro­je­vima, pri­mje­rice pet­sto pede­set i četiri uha, ali pet­sto pede­set i pet ušiju). Upo­treb­lja­vamo li ovu riječ u pre­ne­se­nom zna­če­nju, jed­nina joj glasi uho, a mno­žina uha, pri­tom se zapravo mno­žin­ski i „dvo­jin­ski” oblici podudaraju.

 

jed­nina

N uho

G uha

D uhu

A uho

V uho

L uhu

I uhom

 

mno­žina

N uši

G ušiju

D ušima

A uši

V uši

L ušima

I ušima

 

dvo­jina i mno­žina pre­ne­se­noga značenja

N uha

G uha

D ušima

A uha

V uha

L ušima

I ušima

 Umjesto oblika ušima neri­jetko se čuje i nepa­la­ta­li­zi­ran oblik uhima. On se zasad ne sma­tra ele­men­tom hrvat­skoga stan­dard­nog jezika, što ne znači da će tako ostati i u buduć­nosti, no u ovom ga tre­nutku valja izbjegavati.