Obećajem ili obećavam

Da nam jezik nije jed­nos­ta­van, poka­zuju i ovi pri­mjeri, to jest pre­zent­ski oblici gla­gola obe­ća­vati. Kada imamo dva oblika (toč­nije dvoje oblike), nužno se nameće pita­nje o dava­nju prednosti.

Jezični su pri­ruč­nici složni u stavu da pred­nost valja dati obli­cima obe­ća­vam, obe­ća­vaš, obe­ćava, obe­ća­vamo, obe­ća­vate, obe­ća­vaju. S tim se obli­cima gla­gol obe­ća­vati uvr­štava u prvi raz­red pete vrste, kao i gla­goli ispu­nja­vati (ispu­nja­vam), pove­ća­vati (pove­ća­vam), pri­bli­ža­vati (pri­bli­ža­vam) ili uspo­ra­vati (uspo­ra­vam).

Oblik obe­ća­jem jav­lja se u govoru, i čini se da nije nova pojava − nala­zimo ga još u sta­rih pisaca (pri­mje­rice u Drži­ćevu djelu Venere i Adon: „dje­vojku mu i svega obe­ćaju dati”). No una­toč višes­to­ljet­nom supos­to­ja­nju taj oblik nije zami­je­nio oblik obe­ća­vam.

Oblici obe­ća­vati, obe­ća­jem kat­kad se uspo­re­đuju s obli­cima poz­na­vati, poz­na­jem, no to nije dobra uspo­redba jer oblik obe­ća­jem nije naj­bo­lje rje­še­nje. Naime, gla­gol poz­na­vati pri­pada čet­vr­tom raz­redu pete vrste. To znači da ima pre­zent­sku osnovu bez umetka (infiksa) -av-, a nas­tavci mu poči­nju gla­som j: poz­na­vati − pozna-(va)ti − pozna- + -j-em − poz­na­jem (poz­na­ješ, poz­naje…). Nada­lje, od pre­zent­ske se osnove tvore i impe­ra­tiv (poz­naj) i gla­gol­ski pri­log sadaš­nji (poz­na­jući). No kako impe­ra­tiv od gla­gola obe­ća­vati glasi obećavaj, a gla­gol­ski pri­log sadaš­nji obećavajući (zadr­ža­vaju ume­tak -av-), možemo zaklju­čiti da gla­gol obe­ća­vati nije nalik na gla­gol poz­na­vati te da nema pre­zent obe­ća­jem, nego obe­ća­vam.