Poznań ili Poznanj

Pri pisa­nju zem­ljo­pis­nih imena stra­noga podri­je­tla možemo naići na nedo­umice. Dok se imena država i kon­ti­ne­nata uvi­jek u pot­pu­nosti pri­la­go­đa­vaju hrvat­skom jeziku, ostala se zem­ljo­pisna imena načelno pišu u izvor­nom obliku ako su pisana lati­ni­com, odnosno u trans­kri­bi­ra­nom i/ili tran­s­li­te­ri­ra­nom obliku (govoru i/ili pismu pri­la­go­đe­nom obliku) ako ih pre­uzi­mamo iz jezika s nekim dru­gim pismom. Upravo zato imena država pišemo Luk­sem­burg i Mek­siko, a gra­dova Luxem­bo­urg i México (ili Mexico).

No „načelno” znači da to nije uvi­jek tako. Zadr­žat ćemo se ovom pri­li­kom samo na ime­nima gra­dova kako bismo poka­zali raz­li­čite ten­den­cije u jeziku. Tako smo neka imena toliko pri­la­go­dili svo­jem jeziku da se bitno raz­li­kuju od izvor­nih imena (Beč umjesto Wien ili nekoć Cari­grad umjesto Istan­bul). Druga smo pre­veli (Bečko Novo MjestoWiener Neus­tadt, PragPraha). Kod tre­ćih je slič­nost s izvor­nim ime­nom pri­mjet­nija (PečuhPécs, RimRoma). Neka smo imena mini­malno pri­la­go­dili svo­jemu slov­nom sus­tavu (Var­šavaWar­szawa, Kra­kovKraków). Ostala pišemo kao što se pišu i u izvor­nom jeziku (Bor­de­aux, Mün­c­hen, Liver­pool). Naravno da su se ovi pro­cesi doga­đali pod raz­li­či­tim utje­ca­jima, no to nam u ovom tre­nutku i nije važno.

Čini se da je u proš­losti pos­to­jala veća ten­den­cija pohr­va­ći­va­nja imena gra­dova, a taj su pro­ces ponaj­prije prošla imena onih gra­dova s kojima smo kroz sto­ljeća bili u doti­caju. Danas imena pri­marno pre­uzi­mamo u izvor­nom obliku, ali se čini da pos­toji tež­nja da se imena koja sadr­ža­vaju lati­nična slova s kojima se rjeđe susre­ćemo ipak pri­la­gode našoj gra­fiji. Dok se slova karak­te­ris­tična za nje­mački, engle­ski, fran­cu­ski, pa čak i skan­di­nav­ske jezike ne mije­njaju, to nije uvi­jek slu­čaj sa slo­vima karak­te­ris­tič­nima za pri­mje­rice polj­ski, rumunj­ski, mađar­ski, ali i islan­d­ski, por­tu­gal­ski, fin­ski…. koje često i ne znamo pro­či­tati. Posri­jedi je manji kul­turni utje­caj tih zema­lja pa je nji­hova gra­fija zapravo manje zas­tup­ljena i manje poz­nata, a time ju je i teže repro­du­ci­rati kada se za tim pokaže potreba.

Možemo pri­mi­je­titi dva osnovna načela: imena gra­dova s kojima nismo imali znat­ni­jih doti­caja pišu se izvorno, no kako se ona sve češće pojav­ljuju, veća je vje­ro­jat­nost da ćemo ih pri­la­go­diti svo­jem jeziku, odnosno pismu. Tako pišemo: Barč (Barcs), Kapo­švar (Kapo­svár), Mohač (Mohács), Buku­rešt (Bucu­reşti), Temi­švar (Timișo­ara), Vro­clav (Wrocław), a upravo je na tom tragu i Poz­nanj (Poz­nań).

Mogli bismo reći da je ime ovoga grada u pro­cesu usva­ja­nja i pri­la­go­đa­va­nja i da se mogu dopus­titi oba načina pisa­nja, no može se pret­pos­ta­viti da će u buduć­nosti prev­la­dati pona­šeni oblik Poz­nanj (kao Var­šava, Kra­kov, Vro­clav) i da će mu se nedvo­smis­leno davati prednost.

Scroll To Top