Ispričavati se ili se izvinjavati

Da bismo iska­zali žalje­nje zbog svoje pogre­ške, u hrvat­skome stan­dard­nom jeziku možemo upo­tri­je­biti izraze žao mi je, oprosti(te) i ispri­ča­vam se. Poto­nja se dva upo­treb­lja­vaju i da bismo skre­nuli pozor­nost na sebe ili da bismo upo­zo­rili na neki pos­tu­pak (pri­mje­rice kada nekoga nešto želimo pitati, kada želimo zamo­liti nekoga da nam oslo­bodi put kojim bismo prošli, ali i kada želimo dati do zna­nja da nam se ne sviđa neko ponašanje).

Gla­gole izvi­nja­vati se i izvi­niti se ne bi tre­balo upo­treb­lja­vati u hrvat­skome stan­dard­nom jeziku. To su podri­je­tlom ruski oblici (извинятьсяizvinjat’sja, извиниться − izvinit’sja), a kako imamo dovoljno svo­jih oblika, nema potrebe, a ni smisla, da ih zati­remo tuđima.

Ne tre­bate mi se izvi­nja­vati. > Ne tre­bate mi se ispričavati.

Joj, izvi­nite! > Joj, opros­tite! ili Joj, ispri­ča­vam se!

Tako bi i ime­nicu izvi­nje­nje valjalo zami­je­niti ime­ni­com isprika, a izvi­nja­va­nje rije­čju ispri­ča­va­nje.

Molim vas da pri­hva­tite moje izvi­nje­nje. > Molim vas da pri­hva­tite moju ispriku.

Dosta mi je nje­gova izvi­nja­va­nja. > Dosta mi je nje­gova ispričavanja.

Sve nave­deno vri­jedi i za engle­ski izraz sorry.

Sorry što kas­nim! > Oprosti što kasnim!

Dakle, lijepo je ispri­čati se, a još je ljepše to uči­niti na našem jeziku, tako da nas svaki govor­nik bez sum­nje i razumije.

Scroll To Top