Jaje jaju ili jaje jajetu

Neke ime­nice sred­njeg roda u nekim pade­žima imaju pro­ši­renu osnovu, a u nekima nepro­ši­renu, pa ih zbog nejed­na­kog broja slo­gova nazi­vamo nejed­na­kos­lož­nim ime­ni­cama. Takva je i ime­nica jaje. Ona ima pro­ši­renu osnovu u nekim jed­nin­skim pade­žima, to jest u geni­tivu (jajeta), dativu (jajetu), loka­tivu (jajetu) i ins­tru­men­talu (jaje­tom).

Pro­blem je kod ove ime­nice što se u nave­de­nim pade­žima jav­ljaju i oblici s nepro­ši­re­nom osno­vom (jaja, jaju, jaju, jajem). Kada imamo dvoje oblike, nameće se pita­nje kojima valja dati prednost.

JEDNINA

N

jaje

jaje

G

jajeta

jaja

D

jajetu

jaju

A

jaje

jaje

V

jaje

jaje

L

jajetu

jaju

I

jaje­tom

jajem

Čini se da ni jezi­kos­lovci nisu složni oko toga. S jedne se strane može reći da pred­nost valja dati nepro­ši­re­nim obli­cima (jer su jed­nos­tav­niji i sus­tav­niji), ali su pro­ši­reni oblici češći u uporabi.

Zavi­rimo li u kor­puse hrvat­skog jezika, vidjet ćemo da su oblici s pro­ši­re­nom osno­vom neza­ne­ma­rivo češći (pri­mje­rice oblik jajetu u Hrvat­skom se jezič­nom kor­pusu jav­lja 116 puta, a oblik jaju tek 5 puta; jaje­tom se pojav­ljuje 56 puta, a jajem 17 puta). Ima­jući to u vidu, ne čini nam se dobrim da se češći oblici pro­glase lošima, kao što to neki jezi­kos­lovci čine. Na kraju, kako bi govor­nici tre­bali doz­nati da su oblici koje odu­vi­jek upo­treb­lja­vaju izne­nada pos­tali neprihvatljivi?

Očito je da u ovom tre­nutku jezič­nog razvoja pos­toje oboji oblici i sma­tramo da pos­toje dvije moguć­nosti: ili dati pred­nost usta­lje­nim obli­cima s pro­ši­re­nom osno­vom ili dopus­titi i jedne i druge. Dava­nje izri­čite pred­nosti obli­cima koji se bitno rjeđe upo­treb­lja­vaju, ospo­ra­va­jući pri­tom oblike koji se upo­treb­lja­vaju sto­lje­ćima, ne čini nam se naj­sret­ni­jim rješenjem.

Scroll To Top