No,

Pisa­nje zareza jedno je od naj­pro­ble­ma­tič­ni­jih podru­čja u hrvat­skom jeziku: pre­ve­lik broj nedo­voljno čvr­stih pra­vila stvo­rio je veliku nesi­gur­nost i impro­vi­za­ciju pri nji­ho­voj uporabi.

Una­toč ovakvu sta­nju neka su pra­vila neupitna, a takav je slu­čaj i s onim po kojem se zarez piše uz suprotni vez­nik no.

No pri­tom neri­jetko gri­ješe i oni koji uz vez­nik no zarez pišu. Naime, zarez se piše ispred vez­nika, ne iza njega. Kada reče­nica poči­nje vez­ni­kom, ispred, naravno, ne možemo pisati zarez, ali nema potrebe ni da ga pišemo iza njega.

Slu­šao ga je pomno no, nije mario. > Slu­šao ga je pomno, no nije mario.

Slu­šao ga je. Pomno. No, nije mario. > Slu­šao ga je. Pomno. No nije mario.

Opće­nito govo­reći, zarezi dolaze prije vez­nika, ne pos­lije njih. Ipak, i od ovog pra­vila pos­toje iznimke, i to pri susretu i pro­ži­ma­nju s dru­gim pra­vi­lima, to jest kada iza vez­nika dolaze reče­nični ele­menti koji se s obiju strana odva­jaju zare­zom: umet­nute reče­nice, voka­tivi i usklici.

No, kako sam pri­lično zakas­nio, on je već bio oti­šao. (No on je već bio otišao.)

No, stari moj, to je tako. (No to je tako.)

Scroll To Top