Zahlađenje i zahladnjenje ili zahladiti i zahladniti − glagoli na -iti/-jeti (IV. dio)

S gla­gol­skim ime­ni­cama zahla­đe­nje i zahlad­nje­nje prava je zbrka, a s gla­go­lima od kojih su nas­tale još i veća.

Raz­lika između ovih ime­nica objaš­njava se tako da se kaže da je ime­nica zahla­đe­nje nas­tala prema gla­golu zahla­diti, a ime­nica zahlad­nje­nje prema gla­golu zahlad­njeti. Nada­lje se kaže da gla­gol zahla­diti znači „uči­niti koga ili što hlad­nim”, a zahlad­njeti „pos­tati hladnim/hladnijim”. Navodi se i slič­nost s gla­go­lima na -iti i -jeti nas­ta­lima prema istim osno­vama (crve­niti i crve­njeti).

Tako se naj­češće govori o zahla­đe­nju odnosa u vezi (jer smo odnose uči­nili hlad­ni­jima), odnosno o glo­bal­nom zahlad­nje­nju ili o naglom zahlad­nje­nju (jer je vri­jeme pos­talo hladno ili hlad­nije). No možda bi i zahlad­nje­nje u vezi dola­zilo u obzir (ako su odnosi sami s vre­me­nom pos­tali hladniji)?

S obzi­rom na to da nije naj­jed­nos­tav­nija, vidjet ćemo hoće li ova podjela zaži­vjeti. Naravno, ovo je „služ­bena” podjela, no to nije raz­log da je se ne preispituje.


Naj­prije zbu­njuje to što gla­goli zahla­diti i zahlad­njeti nemaju istu osnovu (hlad- i hladn-), a zna­čenj­ski su par. Pri­mje­rice sli­čan zna­čenj­ski par izglad­niti i izglad­njeti ima istu osnovu: izgladn- (nisu izgla­diti i izglad­njeti). S obzi­rom na to da je ovo neuobi­ča­jeno, i u upo­trebi i u pri­ruč­ni­cima poja­vili su se i gla­goli zahlad­niti i zahla­djeti! Naravno da je vrlo teško zna­če­nje podi­je­liti na sva četiri gla­gola, što­više, imamo više gla­gol­skih oblika nego zna­če­nja! No isti pro­blem pos­toji i s osnov­nim gla­go­lima: naj­češće se jav­ljaju oblici hla­diti („činiti da što bude hladno”) i hlad­njeti („pos­ta­jati hla­dan”). Očito je da se ni oni ne tvore od iste osnove.

Važno je istak­nuti i da gla­gol­ski par­njaci na -iti i -jeti imaju jed­nake gla­gol­ske ime­nice koje obu­hva­ćaju zna­če­nje prema obama gla­go­lima: crve­nje­nje je i prema crve­niti i prema crve­njeti, oslab­lje­nje je i prema osla­bjeti i prema osla­biti. Zašto imamo i zahla­đe­nje i zahlad­nje­nje? Pro­blem je i s ime­ni­com u zna­če­nju „uči­niti hlad­nim”. Pri ovak­voj se podjeli ona redo­vito veže uz odnose, no pri­tom je smet­nuto s uma da je u tom kon­tek­stu riječ o pre­ne­se­nom zna­če­nju. Ako je zna­če­nje pre­ne­seno, oblik mora biti jed­nak onom s osnov­nim zna­če­njem. Dakle valjalo bi pre­is­pi­tati tre­baju li nam uis­tinu dvije gla­gol­ske imenice.

Nije nevažna ni činje­nica da se ime­nica zahla­đe­nje neko­liko puta češće upo­treb­ljava u zna­če­nju dola­ska hlad­ni­jeg vre­mena od ime­nice zahlad­nje­nje (koja se pre­po­ru­čuje u tom značenju).

Dru­gim rije­čima možda bi tre­balo pro­vje­riti cijelu podjelu. Tre­baju li nam dva gla­gola? Ako tre­baju, nije li bolje upo­tri­je­biti par s istom osno­vom (zahla­diti i zahla­djeti ili zahlad­niti i zahlad­njeti)? Koliko je to god inter­ven­cija u tra­di­ciju, i upo­treba četi­riju oblika kojima se ne mogu pri­dati zna­če­nja slična je inter­ven­cija. Te na kraju, tre­baju li nam dvije gla­gol­ske ime­nice una­toč tomu što ostali gla­gol­ski parovi na -iti/-jeti imaju samo jednu?

Scroll To Top