Jesenski, jesenji i jesenjski

Pri­djev jesen­ski nači­njen je doda­va­njem sufiksa ‑ski ime­nici jesen, a znači „koji se odnosi na jesen”. Stil­ski je neo­bi­lje­žen i naj­češći je u upotrebi:

jesen­ski radovi

jesen­ski sajam

jesen­ski rok

jesen­ska shema

jesen­sko sni­že­nje.

Oblik jese­nji nači­njen je doda­va­njem sufiksa ‑ji istoj ime­nici. Zna­če­nje mu je jed­nako kao i pri­djevu jesen­ski, no on se sma­tra stil­ski obi­lje­že­nim i rjeđi je u upotrebi.

Što točno znači da je stil­ski obi­lje­žen? To znači da taj izraz nije neutra­lan, da pored samog zna­če­nja sadr­žava i neke ele­mente koji pobu­đuju emo­cije. Ovaj pri­djev nije nepra­vi­lan, neto­čan ili loš, ali zna­čenj­ski nije u pot­pu­nosti neutra­lan i zato ga nije dobro upo­treb­lja­vati u komu­ni­ka­ciji koja treba biti takva. Neutralnu, služ­benu komu­ni­ka­ciju odli­kuje štur, pre­ci­zan i neupad­ljiv, to jest stil­ski neo­bi­lje­žen jezik. Pri­mje­rice, nije dobro pri­djev jese­nji upo­treb­lja­vati u zako­nima, poli­cij­skim, revi­zor­skim i slič­nim služ­be­nim izvje­šta­jima, služ­be­nim pismima, znans­tve­nim ras­pra­vama i slič­nome. U opu­šte­ni­joj je to komu­ni­ka­ciji moguće, dok će se u umjet­nosti, pose­bice knji­žev­noj, ovaj pri­djev upo­treb­lja­vati naj­češće baš zbog svoje stil­ske obi­lje­že­nosti, kao što se upo­treb­ljava u naslovima:

Jese­nje veče

Jese­nja sonata

Kiše jese­nje.

Treći oblik, oblik jesenj­ski, ne pos­toji u hrvat­skom jeziku. On je nas­tao brka­njem prvih dvaju oblika, no riječ je o pogrešci koju valja izbjegavati.