Teorijski i teoretski

Odnos između ovih dvaju pri­djeva (i pri­pa­da­ju­ćih im pri­loga) nije odu­vi­jek bio nedvo­smis­len, a ni jezični pri­ruč­nici nisu uvi­jek bili složni u dava­nju pred­nosti. Iako se i danas neri­jetko zna­če­njem izjed­na­čuju, čini se da se u pos­ljed­nje vri­jeme nji­hova zna­čenj­ska polja raz­dva­jaju i da već možemo raz­li­ko­vati dva osnovna značenja.

Pri­djev teoret­ski tako sve češće znači „koji pos­toji kao pret­pos­tavka, kao moguć­nost, kao poten­cija” (Pos­toji još samo teoret­ska moguć­nost da se na vri­jeme opo­ravi.). Pri­log teoret­ski znači „prema pret­pos­tavci” (Hrvat­ska bi repre­zen­ta­cija teoret­ski mogla pobi­je­diti.).

Pri­djev teorij­ski znači „koji se odnosi na teoriju”. Iako se ovo zna­če­nje i danas kat­kad pri­daje pri­djevu teoret­ski, ono se sve češće pri­daje isklju­čivo obliku teorij­ski. Poto­nji je pri­djev češći u upo­trebi i nalazi se u nizu sin­tagmi (teorij­ska fizika, teorij­sko istra­ži­va­nje, teorij­ska nas­tava, teorij­ski pred­met…).

Dakle valja pri­pa­ziti, kažemo li da teoret­ski imamo zna­nje, znači da bismo ga tre­bali imati, ali nije baš sigurno da ga imamo. No kažemo li da imamo teorij­sko zna­nje, znači da znamo kako bi nešto tre­balo raditi, ali to nismo nikad zapravo poku­šali. Kažemo li pri­mje­rice da je Eins­tein teoret­ski bio fizi­čar, to otpri­like znači da zapravo baš i nije bio fizi­čar. No kažemo li da je bio teorij­ski fizi­čar, znači da se bavio teorij­skom fizikom.

Scroll To Top