Zubarev ili zubarov

Ime­nice muškog roda koje zavr­ša­vaju sku­pom -ar i ozna­čuju vrši­te­lja neke rad­nje mogu imati dvos­truke oblike za ins­tru­men­tal jed­nine (-em i -om) te za posvojni pri­djev (-ev i -ov). Naime nekoć je to r bilo nep­čano i dola­zilo je do pri­je­glasa (otud -em i -ev), no danas nep­čano r ne pos­toji pa nema ni pri­je­glasa (dakle iza glasa r na kraju osnove obično dolazi -om i -ov). Ove su ime­nice ipak zadr­žale oba nastavka/sufiksa i svi se ti oblici sma­traju dobrima (kono­ba­rem i kono­ba­rom, kono­ba­rev i kono­ba­rov; zla­ta­rem i zla­ta­rom, zla­ta­rev i zla­ta­rov; zuba­rem i zuba­rom, zuba­rev i zuba­rov…).

Ime­nica car sma­tra se iznim­kom od ovog pra­vila: u upo­trebi su prev­la­dali oblici carem, carevi i carev, a i nor­ma­tivni pri­ruč­nici dopu­štaju uglav­nom samo njih.

Koliko nam je poz­nato, ne pos­toji sus­tav­nije istra­ži­va­nje učes­ta­losti oblika s pri­je­gla­som i bez njega kod ovih ime­nica, no pri pro­uča­va­nju kor­pusa za ovaj čla­nak pri­mi­je­tili smo da su oblici bez pri­je­glasa (dakle s -om i -ov) u upo­trebi ipak češći. I to je zapravo logično jer su nave­deni oblici „sus­tav­niji” u kon­tek­stu osta­lih ime­nica muškog roda koje zavr­ša­vaju na -r i ozna­čuju vrši­te­lja neke rad­nje. Naime ime­nice koje zavr­ša­vaju na ‑er, ‑ir, ‑or ili ‑ur ins­tru­men­tal jed­nine i posvojni pri­djev tvore bez pri­je­glasa (ser­vi­se­rom, pas­ti­rov, amba­sa­do­rom, tru­ba­du­rov).

Scroll To Top