Category Archives: gramatika

Vodeni i vodni

Raz­gra­ni­čiti zna­če­nja ovih pri­djeva nije baš lagan posao i teško da se može napra­viti bez ostatka i rezerve. Pri­djev vodeni znači „koji se odnosi na vodu, koji je u doti­caju s vodom, koji je nači­njen od vode”. Tako imamo niz izraza koji se odnose na nešto što tvori voda: vodena bujica, vodena sti­hija, vodeni udar, vodeni val, vodena para... Potom se ... Read More »

Dobro došli i dobrodošli

Česte su nedo­umice, a time i pogre­ške, oko pisa­nja ovih riječi. Naj­kraće rečeno, one se mogu pisati i odvo­jeno i spo­jeno, ali pri­tom ne znače isto: izraz dobro došli nači­njen je od pri­loga i gla­gola, dok je dobro­došli pridjev. Oblici dobro došao, dobro došla, dobro došlo, dobro došli, dobro došle, dobro došla spoj su pri­loga (dobro) i gla­gola (doći), toč­nije ... Read More »

S kliještima ili s kliještama

Ime­nica kli­je­šta sred­njeg je roda i ima samo mno­žinu (plu­ra­lia tan­tum). Kat­kad se umjesto sred­njeg roda čuje žen­ski rod (kli­je­šte), no on se u hrvat­skome stan­dard­nom jeziku ne sma­tra pravilnim.   SREDNJI ROD ŽENSKI ROD N kli­je­šta kli­je­šte G kli­je­šta kli­je­šta D kli­je­štima kli­je­štama A kli­je­šta kli­je­šte V kli­je­šta kli­je­šte L kli­je­štima kli­je­štama I kli­je­štima kli­je­štama  Molim te, dodaj mi ... Read More »

Nasipati, nasuti, naliti, natočiti

U hrvat­skom jeziku pos­toji zna­čenj­ska raz­lika između nave­de­nih gla­gola s obzi­rom na to ozna­čuju li ruko­va­nje sip­kom, prh­kom tvari ili ruko­va­nje teku­ći­nom. U prvoj su sku­pini gla­goli sipati i slo­ženi gla­goli prema -suti, kao i nji­hove izve­de­nice, a u dru­goj gla­goli liti, točiti i nji­hove izvedenice. SIPKA TVAR TEKUĆINA - SIPAVATI SIPATI -UTI LIJEVATI LITI TOČITI dosi­pa­vati dosi­pati dosuti doli­je­vati ... Read More »

Nedaleko

Pri­log neda­leko nas­tao je prema pri­logu daleko i zadr­žao je nje­gova obi­lježja pa se u reče­nič­nom ustroj­stvu jed­nako pona­šaju. Između osta­loga, to znači da i pri­log neda­leko ima dopunu s pri­jed­lo­gom od. Iako se u govoru ovaj pri­jed­log neri­jetko izos­tav­lja, vje­ro­jatno ana­lo­gi­jom prema upo­trebi pri­loga blizu, pri­log neda­leko treba ana­lo­gi­jom pove­zati s pri­lo­gom daleko. On živi daleko grada. > On ... Read More »

Scroll To Top