Dar i poklon

Ime­ni­ca dar sta­ra je riječ koja potje­če još iz pras­la­ven­sko­ga jezi­ka, a pri­pa­da istoj poro­di­ci rije­či kao i gla­gol dati. Dar je ono što se daje, ono što je dano. U tome smis­lu raz­li­ku­je­mo dva osnov­na zna­če­nja ove ime­ni­ce: ono što je net­ko neko­mu dao, to jest pok­lon, ali i ono što je neko­mu dano, to jest talent, nada­re­nost, pa i spo­sob­nost (ima­ti dara za pisa­nje, izgu­bi­ti dar govo­ra).

Ime­ni­ca pok­lon uis­ti­nu je kra­će u hrvat­sko­me jezi­ku, no nala­zi­mo je i u sta­rih pisa­ca, pri­mje­ri­ce u Gun­du­li­će­vu Osma­nu:

Ugrov­la­ški vojevoda,

sudeć lje­pos po pogledu,

za pok­lon ju caru poda

Mahu­me­tu, tvo­mu djedu.

I riječ pok­lon ima dva zna­če­nja: ono što je pok­lo­nje­no, to jest dar, ali i nak­lon. U poto­nje­mu se zna­če­nju sve rje­đe upo­treb­lja­va u korist ime­ni­ce nak­lon, iako nam jezič­ni osje­ćaj suge­ri­ra da se nak­lon odno­si više na sam fizič­ki čin sagi­ba­nja tije­la (nak­lo­ni­ti se publi­ci), dok se pok­lon više odno­si na pre­ne­se­no zna­če­nje, na iska­zi­va­nje pošto­va­nja ili na priz­na­va­nje neči­je vlas­ti, a to je pak u vezi s rije­či­ma pok­lons­tvo ili pok­lo­nik.

Kao što vidi­mo, ime­ni­ce dar i pok­lon zna­čenj­ski se pok­la­pa­ju kada ozna­ču­ju ono što se neko­mu daje. Iako je ime­ni­ca dar sta­ri­ja, nema nikak­ve potre­be, a ni dobro­ga raz­lo­ga, da iz svo­je­ga jezi­ka izba­cu­je­mo ili da poti­sku­je­mo uvri­je­že­nu ime­ni­cu pok­lon.

Ilus­tra­ci­ja: Tha­na Thawe­eskul­c­hai, Flickr