Dobivati ili dobijati

Hrvat­sko­mu stan­dard­nom jezi­ku pri­pa­da samo infi­ni­tiv­ni oblik dobi­va­ti. Pre­zent gla­si dobi­vam, dobi­vaš… (ne dobi­jam, dobi­jaš…), per­fekt dobi­vao sam, dobi­vao si… (ne dobi­jao sam, dobi­jao si…), futur prvi dobi­vat ću, dobi­vat ćeš… (ne dobi­jat ću, dobi­jat ćeš...) i tako dalje.

Gla­gol dobi­va­ti pona­ša se kao i gla­go­li biva­ti, izbi­va­ti, pre­bi­va­ti, pri­do­bi­va­ti, zado­bi­va­ti... U osno­vi ovih obli­ka nala­zi se gla­gol biva­ti, dok su nji­ho­vi svr­še­ni par­nja­ci dobi­ti, pri­do­bi­ti, zado­bi­ti... nas­ta­li od gla­go­la biti koji zna­či „pos­to­ja­ti”.

Ne valja ove gla­go­le brka­ti s gla­go­li­ma izbi­ja­ti, nabi­ja­ti, obi­ja­ti, pobi­ja­ti, pre­bi­ja­ti, pro­bi­ja­ti, raz­bi­ja­ti, suz­bi­ja­ti, ubi­ja­ti, zabi­ja­ti… Naime i u nji­ho­vim se svr­še­nim par­nja­ci­ma (izbi­ti, nabi­ti, obi­ti, pobi­ti, pre­bi­ti, pro­bi­ti, raz­bi­ti, suz­bi­ti, ubi­ti, zabi­ti) vidi da tako­đer potje­ču od gla­go­la biti, no raz­li­ka je u tome što taj gla­gol biti zna­či „uda­ra­ti, tući, lupati”.

Dak­le riječ je o gla­gol­skim sku­pi­na­ma koje ima­ju raz­li­či­te konju­ga­cij­ske obli­ke jer su nas­ta­le od dva­ju zna­če­njem raz­li­či­tih glagola.

Ilus­tra­ci­ja: Liza Sum­mer, Pexels