Došašće (advent)

Došaš­će ili advent raz­dob­lje je u litur­gij­skoj godi­ni koje pret­ho­di Boži­ću. S jezič­ne se stra­ne uz ove poj­mo­ve vezu­je više nedoumica.

Riječ advent potje­če iz latin­skog jezi­ka, od rije­či adven­tus, koja zna­či „dola­zak”. Odba­ci­va­njem latin­skog nas­tav­ka ‑us dobi­li smo riječ advent. S obzi­rom na to da se suglas­nič­ki skup nt ne mora raz­dva­ja­ti samo­glas­ni­kom, nema potre­be da se ume­će glas a, dak­le ne govo­ri­mo i ne piše­mo adve­nat.

Pri­djev pre­ma ime­ni­ci advent gla­si advent­ski (advent­ski vije­nac, advent­ske svi­je­će). Pri­djev adven­tis­tič­ki odno­si se na adven­tis­te (pri­pad­ni­ke Adven­tis­tič­ke crk­ve) i ne valja ga upo­treb­lja­va­ti u zna­če­nju pri­dje­va advent­ski.

Naš naziv za advent gla­si došaš­će. To je sta­ra riječ zabi­lje­že­na još u 15. sto­lje­ću, a zna­či „dola­zak”. Danas joj je zna­če­nje stil­ski snaž­no obi­lje­že­no i suže­no upra­vo na advent − izvan advent­sko­ga kon­tek­s­ta zapra­vo je više i ne upo­treb­lja­va­mo. Od ime­ni­ce došaš­će naža­lost ne može­mo nači­ni­ti pridjev.

Spo­me­ni­mo još nedo­umi­cu oko pisa­nja počet­nog slo­va. Hrvat­ska se nor­ma neko vri­je­me kole­ba­la oko pisa­nja počet­nog slo­va u ovim nazi­vi­ma, čak su i poje­di­ni jezi­kos­lov­ci u svo­jim pra­vo­pi­si­ma ove nazi­ve pisa­li čas veli­kim, čas malim počet­nim slo­vom. Danas se naj­češ­će pre­po­ru­ču­je da se pišu malim počet­nim slo­vom. Naime došaš­će zapra­vo nije blag­dan, nego raz­dob­lje u litur­gij­skoj godi­ni − slič­no kao što su godiš­nja doba raz­dob­lja u kalen­dar­skoj godi­ni. U tom se kon­tek­s­tu došaš­će može uspo­re­di­ti s koriz­mom, tako­đer dije­lom litur­gij­ske godine.

Ilus­tra­ci­ja: Liesel, Wiki­me­dia Commons