?! ili !?

Obje su ove kom­bi­na­ci­je dobre i pra­vo­pis ih obje dopu­šta, no one zna­če­njem nisu jednake.

Naime, kada se nađu zajed­no, ovi pra­vo­pis­ni zna­ko­vi ozna­ču­ju kom­bi­na­ci­ju upit­nos­ti i čuđenja/ushićenosti. Nji­hov redos­li­jed suge­ri­ra i redos­li­jed osje­ća­ja: kada je upit­nik prvi, prev­la­da­va upit­nost s čuđe­njem, no kada je na prvo­me mjes­tu usklič­nik, riječ je o čuđe­nju ili ushi­će­nos­ti s odre­đe­nom koli­či­nom upitnosti.

Ovo je zapra­vo vrlo istan­ča­na zna­čenj­ska raz­li­ka koju upra­vo upo­tre­bom odre­đe­ne kom­bi­na­ci­je ovih zna­ko­va pre­no­si­mo čitateljima.

− Što mi je čini­ti?!

− Što ti je čini­ti?! Ti sad mene pitaš što ti je čini­ti!?