Kočioni i točioni − pridjevi na -ioni (II. dio)

Rek­li smo u pri­jaš­njem član­ku da od ime­ni­ca stra­no­ga podri­je­tla na -ija pri­dje­ve tvo­ri­mo sufik­som -ski, a ne -ioni (inves­ti­cij­ski, ne inves­ti­ci­oni).

No što uči­ni­ti s pri­dje­vi­ma na -ioni koji su nas­ta­li od gla­go­la?! Tu ponaj­pri­je mis­li­mo na pri­dje­ve koči­oni i toči­oni.

Pre­ma ana­lo­gi­ji s osta­lim pri­dje­vi­ma na -ioni, i ovo bi bili pri­djev­ni obli­ci koji nisu baš prvi izbor.

Pogle­da­mo li oblik koči­oni, vidjet ćemo da mu je osno­va koč- (koč-iti). Na nju bez pro­ble­ma može­mo doda­ti pri­djev­ni sufiks -ni i dobi­ti pri­djev koč­ni. Ima­mo i slič­ne pri­dje­ve: skoč­ni i roč­ni. S obzi­rom na to da su pri­dje­vi na -ni uobi­ča­je­ni­ji, sva­ka­ko bi valja­lo dati pred­nost pri­dje­vu koč­ni. To kon­kret­no zna­či da je bolje reći koč­ni disko­vi nego koči­oni disko­vi, odnos­no koč­ni sus­tav umjes­to koči­ono­ga sus­ta­va.

No osta­je nam pri­djev toči­oni. Nas­tao je od gla­go­la toči­ti, ima osno­vu toč- i mogli bismo mu doda­ti sufiks -ni. Među­tim, dobi­li bismo pri­djev − toč­ni. Nije pro­blem što već ima­mo taj pri­djev­ni oblik, nego to što se novi pri­djev pre­ri­jet­ko upo­treb­lja­va i vje­ro­jat­no bi dola­zi­lo do nes­po­ra­zu­ma (toč­ni sus­ta­vi nisu isto što i pre­ciz­ni sus­ta­vi) te ga govor­ni­ci ne bi rado upo­treb­lja­va­li (odnos­no ne bi bili dovolj­no „hra­bri” da ga upo­tri­je­be). Ova je tvor­ba pot­pu­no pra­vil­na, pa sva­ka­ko može­te upo­tri­je­bi­ti ovaj pri­djev umjes­to pri­dje­va toči­oni ako želi­te, no neka­ko smo sum­nji­ča­vi da će taj pri­djev uis­ti­nu zaživjeti.

Pri­djev toči­oni i dalje nije naj­sret­ni­je rje­še­nje pa bismo možda mogli stvo­ri­ti obli­ke toče­ći, toči­vi ili točiv­ni. S obzi­rom na to da se ovaj pri­djev upo­treb­lja­va vrlo rijet­ko, uglav­nom u sin­tag­ma­ma toči­oni aparati/sustavi/uređaji, one se mogu i pre­for­mu­li­ra­ti u aparate/sustave/uređaje za toče­nje.