Muzejem ili muzejom

Muzejem ili muzejom

Ime­ni­ce muškog roda (a‑sklonidbe) u ins­tru­men­ta­lu ima­ju nas­ta­vak ‑om, mno­žin­ski im je ume­tak ‑ov (ako ga ima­ju), dok se posvoj­ni pri­djev tvo­ri sufik­som ‑ov (ako se s obzi­rom na zna­če­nje ime­ni­ce može tvo­ri­ti). Dak­le pre­ma ime­ni­ci djed ima­mo ins­tru­men­tal djedom, nomi­na­tiv mno­ži­ne djedovi, a posvoj­ni pri­djev djedov.

No kod nekih ime­ni­ca dola­zi do pri­je­gla­sa te se u nave­de­nim obli­ci­ma samo­glas­nik o zamje­nju­je samo­glas­ni­kom e. Do pri­je­gla­sa dola­zi kad osno­va završava:

− nep­ča­nim suglas­ni­ci­ma ili pala­ta­li­ma, to jest gla­so­vi­ma č, ć, , đ, j, lj, nj, š i ž (bičevi, srn­daćem, bridžem, smuđevi, tečajevi, koraljem, vrganjem, koševi, stažem)

− nep­ča­nim suglas­nič­kim sku­pi­na­ma št i žd (prištevi, duždev)

− gla­som c (tjes­nacem).

Tako pre­ma ime­ni­ci dužd ima­mo ins­tru­men­tal duždem, nomi­na­tiv mno­ži­ne duždevi, a posvoj­ni pri­djev duždev.

No pri­je­glas se kat­kad ne pro­vo­di iako bi se na teme­lju dosad reče­no­ga tre­bao pro­vo­di­ti. Naime do pri­je­gla­sa ne dola­zi kod jed­nos­lož­nih i dvos­lož­nih rije­či muškog roda koje u pos­ljed­njem slo­gu osno­ve ima­ju samo­glas­nik e (mjesecom, grgečom, koledžom, muzejom, hokejom, esejom, keljom, lemešom, crtežom). Ova se poja­va objaš­nja­va izbje­ga­va­njem ponav­lja­nja istih gla­so­va u bli­skim slo­go­vi­ma, a zove se razjed­na­či­va­nje ili disi­mi­la­ci­ja. Iako se pri­lič­no sus­tav­no pro­vo­di, mogla bi se naći poko­ja iznim­ka, kao pri­mje­ri­ce riječ temelj, koja u ins­tru­men­ta­lu gla­si temeljem, ili posu­đe­ni­ca sprej, koja u mno­ži­ni gla­si sprejevi.

U rije­či­ma koje ima­ju više od dva slo­ga disi­mi­la­ci­ja se ne pro­vo­di (rodi­teljrodi­te­ljem, nepri­ja­teljnepri­ja­te­ljem).

Ilus­tra­ci­ja: Silen­t­pi­lot, Pixa­bay