„Naj”

Mor­fem naj- slu­ži samo kao pre­fiks pri tvor­bi super­la­ti­va pri­dje­va (naj­bo­lji, naj­pa­met­ni­ji…) i pri­lo­ga (naj­bo­lje, naj­pa­met­ni­je…). On nikad nije samos­ta­lan, što zna­či da se sljep­lju­je s obli­kom (kom­pa­ra­ti­vom) koji pre­tva­ra u superlativ.

Naj‑ izra­ža­va naj­ve­ći stu­panj nekog svoj­stva. Iako naj­pri­je pomis­li­mo na pozi­tiv­no svoj­stvo, to narav­no ne mora biti tako − super­la­ti­vi su i naj­tuž­ni­ji, naj­ne­sret­ni­ji, naj­ža­los­ni­ji, naj­lju­ći, naj­go­ri...

Ovaj se mor­fem u hrvat­sko­me stan­dard­nom jezi­ku doda­je samo pri­dje­vi­ma i pri­lo­zi­ma i ne može se doda­va­ti dru­gim vrsta­ma rije­či. To zna­či da obli­ci naj­broj, naj­gol, naj­fes­ti­val, naj­i­gri­ca, naj­pro­izvod, naj­ses­tra, naj­tekst… nisu dobri i da ih ne valja upo­treb­lja­va­ti. Umjes­to ovih kons­truk­ci­ja tre­ba upo­tri­je­bi­ti super­la­tiv odgo­va­ra­ju­ćeg pri­dje­va uz ime­ni­cu koju opi­su­je, pri­mje­ri­ce: naj­pro­da­va­ni­ji broj, naj­j­lep­ši gol, naj­bo­lji fes­ti­val, naj­za­nim­lji­vi­ja igri­ca, naj­k­va­li­tet­ni­ji pro­izvod, naj­s­po­sob­ni­ja ses­tra, naj­us­pješ­ni­ji tekst.

Ilus­tra­ci­ja: Towfiqu bar­b­hu­iya, Pexels