Najjači, najači ili naj jači

Nije zgo­re­ga pono­vi­ti tvor­bu super­la­ti­va. Super­la­tiv je tre­ći stu­panj kom­pa­ra­ci­je, odnos­no stup­nje­va­nja pri­dje­va i pri­lo­ga. Prvi stu­panj (pozi­tiv) ozna­ču­je pos­to­ja­nje nekog svoj­stva, dru­gi stu­panj (kom­pa­ra­tiv) ozna­ču­je pos­to­ja­nje nekog svoj­stva u većoj mje­ri, a tre­ći stu­panj (super­la­tiv) ozna­ču­je pos­to­ja­nje nekog svoj­stva u naj­ve­ćoj mjeri.

Super­la­tiv se tvo­ri doda­va­njem pre­fik­sa naj‑ kom­pa­ra­tiv­nom obli­ku: naj­ve­ći, naj­mla­đi, naj­sta­ri­ji, naj­lak­še, naj­češ­će… Pre­fiks naj‑ nije samos­ta­lan, što zna­či da ne može sta­ja­ti odvo­jen od rije­či (pri­dje­va ili pri­lo­ga), dak­le ne valja pisa­ti naj pamet­ni­ji, naj pisme­ni­ji, naj tvr­do­gla­vi­ji, naj teže, nego naj­pa­met­ni­ji, naj­pi­sme­ni­ji, naj­t­vr­do­gla­vi­ji, naj­te­že.

Kod pri­dje­va (i pri­lo­ga) koji poči­nju gla­som j (jadan, jak, jasan, jef­tin, jeziv, juž­ni…) u super­la­ti­vu dola­zi do udva­ja­nja ovo­ga gla­sa (na mor­fem­skoj se gra­ni­ci susre­ću j iz pre­fik­sa i j s počet­ka osno­ve). Piše­mo tako naj­jad­ni­ji, naj­ja­či, naj­jas­ni­ji, naj­jef­ti­ni­ji, naj­je­zi­vi­ji, naj­juž­ni­ji, ne naj­ad­ni­ji, naj­a­či, naj­as­ni­ji, naj­ef­ti­ni­ji, naj­e­zi­vi­ji, naj­už­ni­ji, ali ni naj jad­ni­ji, naj jači, naj jas­ni­ji, naj jef­ti­ni­ji, naj jezi­vi­ji, naj juž­ni­ji…

Ilus­tra­ci­ja: Vlad Tchom­pa­lov, Uns­plash