[Autor: Massimo Valiani]

Okolica − okolina − okoliš

[Autor: Massimo Valiani]

[Autor: Massi­mo Valiani]

Ove je tri rije­či zna­čenj­ski uis­ti­nu teško raz­lu­či­ti. Pos­to­je tež­nje da im se zna­če­nja jas­no podi­je­le, no u upo­tre­bi to ipak nije tako jed­nos­tav­no. Bez obzi­ra na to, dobro je zapam­ti­ti barem osnov­nu zna­čenj­sku podjelu.

Oko­li­ca je vje­ro­jat­no naj­ma­nje pro­ble­ma­tič­na. Ona ozna­ču­je kraj, širi okol­ni pros­tor, šire podru­čje oko neče­ga, naj­češ­će neko­ga mjes­ta. Naj­češ­će govo­ri­mo o oko­li­ci neko­ga gra­da: oko­li­ca Zagre­ba, oko­li­ca Dubrov­ni­ka, bli­ža oko­li­ca, dalja oko­li­ca.

Oko­li­na ima naj­ši­re zna­če­nje i nju je naj­te­že defi­ni­ra­ti. I ona se upotrebljava(la) u zna­če­nju kra­ja, okol­no­ga pros­to­ra, no u novi­je se vri­je­me to pros­tor­no zna­če­nje poti­sku­je i pre­pu­šta rije­či oko­li­ca, a oko­li­na sve više zna­či druš­tvo, druš­tve­nu sre­di­nu. Oko­li­na dak­le sve rje­đe ozna­ču­je pros­tor­no, a sve više druš­tve­no odre­đe­nje: rad­na oko­li­na, poti­caj­na oko­li­na, nova oko­li­na, povolj­na oko­li­na.

No oko­li­na ima još jed­no zna­če­nje, ponaj­pri­je u zna­nos­ti − biolo­gi­ji, bioke­mi­ji, kemi­ji…, pa čak i u infor­ma­ti­ci. Ozna­ču­je naime ukup­nost ono­ga što nešto okru­žu­je, okruž­je, pri­mje­ri­ce pri­rod­nu oko­li­nu, kise­lu oko­li­nu, luž­na­tu oko­li­nu.

Oko­liš ponaj­pri­je podra­zu­mi­je­va kra­jo­lik, ali i uži okol­ni pros­tor. Od ovih je rije­či naj­vi­še vezan uz pri­ro­du, u novi­je vri­je­me i eko­lo­gi­ju (iako se može govo­ri­ti i o urba­no­me oko­li­šu). Kod ove je rije­či eko­lo­ški vid naj­z­na­čaj­ni­ji pa su čes­te sin­tag­me poput: utje­caj na oko­liš, oču­va­nje oko­li­ša, zaga­đi­va­nje oko­li­ša.