Ovaj auto ili ovo auto

Na ime­ni­cu auto dio jezi­kos­lo­va­ca i danas gle­da sa zadr­škom. Tek je rela­tiv­no nedav­no poče­la ula­zi­ti u rječ­ni­ke, a i pri­tom se naj­češ­će ozna­ču­je kao oblik koji pri­pa­da raz­go­vor­no­mu jezi­ku. Una­toč tome, ova je ime­ni­ca u upo­tre­bi dale­ko češ­ća od rije­či auto­mo­bil, od koje je nastala.

Ime­ni­ca auto u stan­dard­no­me je jezi­ku muško­ga roda, baš kao i auto­mo­bil, što zna­či da kaže­mo „ovaj auto”, a ne „ovo auto”. Iako isto­vjet­nost roda ime­ni­ca auto­mo­bil i auto nije uvje­to­va­na jezič­nim zako­ni­ma, mogu­će je da je rod rije­či auto­mo­bil utje­cao na oda­bir roda izve­de­ne riječi.

Naime, u hrvat­sko­me jezi­ku ime­ni­ce koje zavr­ša­va­ju samo­glas­ni­kom o naj­češ­će su sred­nje­ga roda. Muško­ga su roda ime­ni­ce čije je zavr­š­no o pos­ta­lo od l: čavao, pepeo, posao (pre­ma čaval, pepel, posal); hipo­ko­ris­ti­ci: pos­pan­ko, raš­ču­pan­ko; neka vlas­ti­ta ime­na: Mir­ko, Mar­ko. Rije­či iz dru­gih jezi­ka koje zavr­ša­va­ju na o mogu biti muško­ga roda u jed­ni­ni, no neri­jet­ko su sred­nje­ga roda u mno­ži­ni (ovaj kor­zo, ali ova kor­za, ovaj libre­to, ali ova libre­ta). Kat­kad se tak­ve rije­či u pro­ce­su pre­uzi­ma­nja i pri­la­go­đa­va­nja poči­nju i u mno­ži­ni skla­nja­ti pre­ma muškoj sklo­nid­bi (tako ima­mo u jed­ni­ni ovaj tor­pe­do, dok su u mno­ži­ni i ova tor­pe­da i ovi tor­pe­di).

Ipak, ime­ni­ce koja zavr­ša­va­ju na o u hrvat­sko­me su jezi­ku tra­di­ci­onal­no ime­ni­ce sred­nje­ga roda. To se dobro vidi baš na ime­ni­ci auto, koja je u poje­di­nim govo­ri­ma, ponaj­pri­je u govo­ri­ma što­kav­sko­ga narje­čja, sred­nje­ga roda. No kako se stan­dard­ni jezik, u čijoj osno­vi­ci jest što­kav­sko narje­čje, razvi­ja pod utje­ca­jem svih govor­ni­ka, u nje­mu je ova ime­ni­ca u muško­me rodu i u jed­ni­ni i u množini.

Ilus­tra­ci­ja: Chris Mc Roberts, Flickr