Dug i dugačak

Izme­đu pri­dje­va dug i duga­čak nema sus­tav­ni­je zna­čenj­ske raz­li­ke. Oblik duga­čak jav­lja se od 17. sto­lje­ća i mla­đi je po pos­tan­ku. Što­vi­še, izve­den je pre­ma pri­dje­vu dug, što se vidi i po tome što nema vlas­ti­tu kom­pa­ra­ci­ju: dok pre­ma pri­dje­vu dug ima­mo kom­pa­ra­ti­ve duži i dulji, odnos­no super­la­ti­ve naj­du­ži i naj­du­lji, obli­ci dugač­ki­ji i naj­du­gač­ki­ji ne postoje.

Teško je reći zašto se poja­vio oblik duga­čak. Neki jezi­kos­lov­ci sma­tra­ju da je riječ o uma­nje­ni­ci (demi­nu­ti­vu), no danas ta riječ nema demi­nu­tiv­no zna­če­nje. Dugi je oblik mogao biti moti­vi­ran i činje­ni­com da pos­to­je ime­ni­ce dug i duga, a budu­ći da su i neki dru­gi jed­nos­lož­ni pri­dje­vi stvo­ri­li dulje obli­ke (mek i mekan, ljut i lju­tit), možda se uzrok kri­je baš u krat­ko­ći osnove.

Bilo kako bilo, danas se pri­dje­vi dug i duga­čak mogu sma­tra­ti bli­skoz­nač­ni­ca­ma, čak i istoznačnicama.

mor­ski pas duga­čak dva metra = mor­ski pas dug dva metra

dugač­ka i ele­gant­na halji­na = duga i ele­gant­na haljina

dugač­ka kosa = duga kosa

Mora­mo spo­me­nu­ti da poje­di­ni jezi­kos­lov­ni pri­ruč­ni­ci zna­če­nje pri­dje­va duga­čak ogra­ni­ča­va­ju na pros­tor­ne odno­se, impli­ci­ra­ju­ći time da se on ne može upo­tri­je­bi­ti u vre­men­skom zna­če­nju. Pa ipak, u upo­tre­bi pos­to­je i pri­mje­ri poput duga­čak dan, duga­čak sas­ta­nak ili duga­čak život. Iako su nave­de­ni pri­mje­ri rje­đi od sin­tag­mi dug dan, dug sas­ta­nak i dug život, i izra­zi dugač­ka halji­na i dugač­ka kosa rje­đi su od duge halji­ne i duge kose. Možda bi bilo dobro pre­is­pi­ta­ti tak­vo ogra­ni­ča­va­nje na pros­tor­ne odno­se, pose­bi­ce uzi­ma­ju­ći u obzir da se nji­me stan­dard­ni jezik dodat­no kom­pli­ci­ra i uda­lju­je od real­ne upo­tre­be, i to bez ikak­ve potrebe.

Ilus­tra­ci­ja: Ave­rie Woodard, Uns­plash