Kofer, kufer, ali kovčeg

U hrvat­sko­me stan­dard­nom jezi­ku nedvoj­be­na se pred­nost daje ime­ni­ci kov­čeg. Riječ je o obli­ku zabi­lje­že­nom još u sta­ros­la­ven­skom jezi­ku (kovъčegъ) i koji nesum­nji­vo tre­ba ima­ti pred­nost pred posu­đe­ni­ca­ma. Govo­ri­mo tako o put­nom kov­če­gu, zaštit­nom kov­če­gu, mrtvač­kom kov­če­gu, Zavjet­nom kov­če­gu…

No što uči­ni­ti s ime­ni­ca­ma kofer i kufer? Nor­ma se „ogra­di­la” od njih rekav­ši da one ne pri­pa­da­ju stan­dar­du u užem smis­lu, no one se upo­treb­lja­va­ju (htje­li mi to pri­hva­ti­ti ili ne), čak tvo­re i fra­ze­me (pun kufer ili vozi­ti se kao kofer), a ne zna­mo kojoj od njih dati prednost.

Ove smo rije­či pre­uze­li iz nje­mač­kog jezi­ka, pre­ma rije­či Kof­fer. Ona pak potje­če od fran­cu­skog cof­fre, odnos­no sta­ro­fran­cu­skog cofre. Podri­je­tlo se dalje pro­na­la­zi u latin­sko­me cop­hi­nus, odnos­no grč­ko­me kop­hi­nos, pri čemu su obje rije­či ozna­či­va­le koša­ru. Pro­ma­tra­ju­ći eti­mo­lo­gi­ju, mogli bismo zaklju­či­ti da bi oblik kofer sva­ka­ko bio sustavniji.

Ali u upo­tre­bi je i oblik kufer. I čini se da su podjed­na­ko zas­tup­lje­ni. Zanim­lji­vo je što je ova riječ s gla­som u pre­uze­ta i u nekim dru­gim sla­ven­skim jezi­ci­ma, pa tako pri­mje­ri­ce pos­to­ji kufr u češkom, kufor u slo­vač­kom, куфар (kufar) u bugar­skom jeziku.

Što može­mo zaklju­či­ti? U stan­dard­nom jezi­ku pred­nost sva­ka­ko ima rije­či kov­čeg, no kad upo­treb­lja­va­mo tuđi­cu, nije lako reći kojem obli­ku valj­da dati pred­nost jer smo je posu­di­li na dva nači­na, kao kufer i kofer, i sad su oba podjed­na­ko čes­ta u upo­tre­bi. I ovo su izra­zi o čijoj će se upo­tre­bi kon­kret­ni­je moći govo­ri­ti tek u buduć­nos­ti, nakon što jedan od njih u upo­ra­bi pos­ta­ne nedvo­smis­le­no dominantan.

Ilus­tra­ci­ja: Pixa­bay