RIP

Kra­ti­ca RIP izvor­no potje­če iz latin­skog jezi­ka (od requ­ies­cat in pace), a zna­či „počivao/počivala u miru”. Obli­ci poči­vao i poči­va­la u gra­ma­tič­kom su smis­lu opta­tiv, želj­ni način, to jest gla­gol­ski način kojim se izri­če želja (kao i Živio!, Živje­li!, Dobro došao!, Zdrav bio! i slič­no). Opta­tiv se sas­to­ji od gla­gol­sko­ga pri­dje­va rad­no­ga, ali uza se nema pre­zent pomoć­no­ga gla­go­la biti, pa nije per­fekt, kako bi se moglo pomis­li­ti na prvi pogled. Opta­tiv se u novi­je vri­je­me neri­jet­ko zamje­nju­je impe­ra­ti­vom, pa se sve češ­će čuje kons­truk­ci­ja „poči­vaj u miru”. Pret­pos­tav­lja­mo da je to pos­lje­di­ca nedo­volj­nog poz­na­va­nja gra­ma­ti­ke hrvat­skog jezi­ka: neki govor­ni­ci mis­le da je opta­tiv per­fekt i zamje­nju­ju ga impe­ra­ti­vom, zapo­vjed­nim nači­nom. No ova­kav impe­ra­tiv­ni izraz ne bi tre­ba­lo uvo­di­ti jer je uis­ti­nu riječ o želji, a ne o naredbi.

Sama se kra­ti­ca tije­kom sto­lje­ća pro­ši­ri­la judeo‑kršćanskim svi­je­tom, a pri­tom valja ima­ti na umu da kra­ti­ce nas­ta­ju kao pos­lje­di­ca šted­nje: nekoć je papir bio skup mate­ri­jal, a ni kle­sa­nje slo­va u kamen nije bilo jed­nos­tav­no i jef­ti­no. S eko­nom­skim se napret­kom ova kra­ti­ca pro­ri­je­di­la u upo­tre­bi: u Hrvat­skoj ju je teško naći na nad­grob­nim spo­me­ni­ci­ma iako je nje­zin pri­je­vod (poči­vao u miru) vrlo čest.

Mogli bismo reći da je kra­ti­ca RIP s vre­me­nom pos­ta­la pri­lič­no nepoz­na­ta pro­sječ­nom gra­đa­ni­nu, a onda je s razvo­jem inter­ne­ta doži­vje­la svoj ponov­ni pro­cvat. Sada je zapra­vo pre­uze­ta pre­ma engle­skom rest in peace, što je pri­je­vod spo­me­nu­te latin­ske sin­tag­me na engle­ski jezik.

I ponov­na je poja­va kra­ti­ce RIP pove­za­na sa šted­njom. Ovog je puta riječ o šted­nji vre­me­na. (Čini se da nam neo­vis­no o napret­ku nešto nedos­ta­je i da na neče­mu mora­mo šte­dje­ti.) Tako se zabri­nja­va­ju­će čes­to umjes­to jed­nos­tav­nog i razum­lji­vog „poči­vao u miru” piše tek stra­na kra­ti­ca RIP. No valja­lo bi raz­mis­li­ti pri­je nego što uči­ni­mo tako nešto. Izrav­ne poru­ke koje sadr­ža­va­ju želje ne bi tre­ba­le sadr­ža­va­ti kra­ti­ce. Riječ je jed­nos­tav­no o uljud­nom nači­nu opho­đe­nja: da umjes­to tri slo­va uzme­mo deset sekun­di svo­jeg vre­me­na i napi­še­mo cije­li izraz. Svo­đe­nje neči­jeg živo­ta na tek tri slo­va engle­ske ili latin­ske kra­ti­ce, koja povrh toga ne mora biti svi­ma razum­lji­va, moglo bi se pro­tu­ma­či­ti i uvred­lji­vim. Ako ne može­mo odvo­ji­ti dese­tak sekun­di i napi­sa­ti pun i razum­ljiv izraz suću­ti, a koji sadr­ža­va dese­tak slo­va više od kra­ti­ce, bolje je da ne piše­mo ništa. Ako ni rođen­dan ne čes­ti­ta­mo kra­ti­com SR, a ni Božić kra­ti­com SB, možda ni kra­ti­ca RIP nije dos­toj­na zamje­na za izra­ža­va­nje sućuti.