S obzirom na

Ime­ni­ca obzir u kom­bi­na­ci­ji s nekim pri­jed­lo­zi­ma pos­ta­je vez­nič­ki skup. Te rije­či pri­tom ne pos­ta­ju vez­ni­ci kao vrste rije­či, samo dobi­va­ju ulo­gu vez­ni­ka, a cije­le izra­ze nazi­va­mo vez­nič­kim sku­po­vi­ma. To su sku­po­vi s obzi­rom na (to da) i bez obzi­ra na (to što).

Govor načel­no teži redu­ci­ra­nju pa se u upo­tre­bi ovi sku­po­vi neri­jet­ko skra­ću­ju i izo­bli­ču­ju (obzi­rom da, obzi­rom na, s obzi­rom da, odnos­no bez obzi­ra što), no tak­vi se izra­zi ne sma­tra­ju pri­mje­re­ni­ma pri upo­tre­bi hrvat­sko­ga stan­dard­nog jezika.

Da zaklju­či­mo, oba vez­nič­ka izra­za ima­ju pri­jed­log na, a ispred ime­ni­ce nala­zi se ili s ili bez. Osta­tak (to da ili to što) doda­je­mo pre­ma potrebi.

Obzi­rom na situ­aci­ju, dobro smo i proš­li. > S obzi­rom na situ­aci­ju, dobro smo i prošli.

S obzi­rom da se ne sla­žem s odlu­kom, odla­zim. > S obzi­rom na to da se ne sla­žem s odlu­kom, odlazim.

Volim te bez obzi­ra što nisam s tobom. > Volim te bez obzi­ra na to što nisam s tobom.

Pomo­ći ćemo vam bez obzi­ra što tra­ži­te. > Pomo­ći ćemo vam bez obzi­ra na to što tražite.