Vi iz poštovanja

Pri obra­ća­nju jed­noj oso­bi u pisme­noj komu­ni­ka­ci­ji, pose­bi­ce služ­be­noj, uobi­ča­je­no je upo­treb­lja­va­ti mno­žin­ske obli­ke zamje­ni­ca i gla­go­la. Tak­vo obra­ća­nje izgle­da kao da se obra­ća­mo neo­dre­đe­noj sku­pi­ni lju­di, ali se zamje­nič­ki obli­ci pišu veli­kim počet­nim slo­vom (Vi, Vaš).

obra­ća­nje sku­pi­ni ljudi

obra­ća­nje iz poštovanja

Rezul­ta­ti doka­zu­ju da ste vi na dobrom putu.

Rezul­ta­ti doka­zu­ju da ste Vi na dobrom putu.

Upra­vo ste vi to rek­li.

Upra­vo ste Vi to rek­li.

Uvi­jek ste vi bili naj­glas­ni­ji.

Uvi­jek ste Vi bili naj­glas­ni­ji.

To je vaš uspjeh.

To je Vaš uspjeh.

 Mogli bismo reći da gla­gol uvi­jek ima obli­ke za muški rod mno­ži­ne, pa se tako u per­fek­tu ne ozna­ču­je spol oso­be kojoj se obraćamo.

Vi ste kas­nio. > Vi ste kasnili.

Vi ste kas­ni­la. > Vi ste kasnili.

Kao što smo na počet­ku rek­li, ovak­vi se izra­zi ponaj­pri­je upo­treb­lja­va­ju u izrav­noj pisme­noj komu­ni­ka­ci­ji − u raz­li­či­tim obli­ci­ma kores­pon­den­ci­je. Zapi­su­je­mo li mno­žin­ske obli­ke zamje­ni­ca upo­tri­jeb­lje­nih kao izraz pošto­va­nja u usme­noj komu­ni­ka­ci­ji, pisat ćemo ih mali­me počet­nim slo­vom. Naj­češ­ći je pri­mjer za to uprav­ni govor u knji­žev­nos­ti („Ah, vi ste, mon­si­eur Poperé, sta­ri sim­pa­tič­ni cinik! Radi­je sjed­ni­te, molim vas!”). No pre­no­si­mo li unu­tar knji­žev­no­ga dje­la pismo, zamje­ni­ce valja pisa­ti veli­kim počet­nim slo­vom ako su tako upo­tri­jeb­lje­ne u korespondenciji.

Za ova­kav način obra­ća­nja u stan­dard­no­me jezi­ku zapra­vo nema­mo jed­no­rječ­ni izraz. Gla­gol per­si­ra­ti ne sma­tra se ele­men­tom stan­dard­no­ga jezi­ka. Među­tim u naro­du se upo­treb­lja­va gla­gol pošti­va­ti. Kaže­te li nekom da vas ne tre­ba pošti­va­ti, to zna­či da vam se može obra­ća­ti s ti (ali i dalje oče­ku­je­te da vas poštu­je, narav­no). S obzi­rom na to da je narod bitan jezič­ni i stan­dard­no­je­zič­ni čim­be­nik, valja­lo bi raz­mis­li­ti o tome da se gla­gol pošti­va­ti, koji je u naro­du vrlo uvri­je­žen u nave­de­no­me zna­če­nju, napo­kon uvr­sti u rječnike.