Bankin ili bančin

Iako posvoj­ni pri­dje­vi (pri­dje­vi na ‑ov, ‑ev, ‑in) pre­ma ime­ni­ca­ma koje ozna­ču­ju što neži­vo nisu uobi­ča­je­ni, može se naći odre­đe­ni broj njih (pri­mje­ri­ce pre­ma ime­ni­ma nebe­skih tijela: Satur­nov, Mar­sov; pre­ma kemij­skim ele­men­ti­ma: uglji­kov, duši­kov; pre­ma ins­ti­tu­ci­ja­ma, časo­pi­si­ma, podu­ze­ći­ma: Aka­de­mi­jin i aka­de­mi­jin, Ins­ti­tu­tov i ins­ti­tu­tov, Mati­čin i mati­čin, potom Vjes­ni­kov ili Kra­šev).

Posvoj­ni pri­dje­vi pre­ma osta­lim općim ime­ni­ca­ma koje ozna­ču­ju što neži­vo (i sva­ka­ko nean­tro­po­mor­f­no) nisu uobi­ča­je­ni i valja ih izbje­ga­va­ti kad je to god mogu­će. Pre­ma ime­ni­ci ban­ka bilo bi bolje upo­tri­je­bi­ti pri­djev ban­kov­ni (ban­kov­ni račun, ban­kov­ni kre­dit, ban­kov­no jam­s­tvo, ban­kov­na taj­na). Bilo bi odvi­še jed­nos­tav­no da nema­mo još jedan pri­djev − ban­kar­ski. On se odno­si na ban­ka­re i ban­kar­stvo i dola­zi u sin­tag­ma­ma poput ban­kar­ski sek­tor, ban­kar­ski sus­tav, ban­kar­ski oli­gar­si, ban­kar­ske kuće. Narav­no, kat­kad je teško pro­ci­je­ni­ti koji je od ovih pri­dje­va bolje upo­tri­je­bi­ti, no upo­tre­ba će s vre­me­nom stvo­ri­ti čvr­š­će sin­tag­me i zna­če­nja će se jas­ni­je razdijeliti.

No vra­ti­mo se na posvoj­ni pri­djev na ‑in, dak­le ban­kin ili ban­čin. Valja nam odre­di­ti tre­ba li se u toj rije­či pro­ves­ti pala­ta­li­za­ci­ja ili ne. Pri tvor­bi pri­dje­va sufik­som ‑in osno­ve koje zavr­ša­va­ju gla­so­vi­ma k, g ili h nepa­la­ta­li­zi­ra­ju se. Dak­le ima­mo Blan­kin (pre­ma Blan­ka), Bosan­kin i Japan­kin (pre­ma Bosan­ka i Japan­ka), bakin i tuđin­kin (pre­ma baka i tuđin­ka). Do pala­ta­li­za­ci­je u ovak­voj tvor­bi dola­zi tek iznim­no, u pri­mje­ri­ma maj­čin i dje­voj­čin (pre­ma maj­ka i dje­voj­ka). Iz nave­de­nog se može zaklju­či­ti da oblik ban­čin nije u skla­du s tvor­be­nim sus­ta­vom hrvat­sko­ga stan­dard­nog jezik te da pred­nost valj­da dati pri­dje­vu ban­kin. Pret­pos­tav­lja­mo da je upo­tre­ba obli­ka ban­čin zapra­vo pos­lje­di­ca var­lji­vog i neri­jet­ko pogreš­nog sta­va govor­ni­ka da su rije­či s gla­sov­nom pro­mje­nom „hrvat­ski­je”, no takav stav nije uvi­jek točan i kat­kad, kao u ovom pri­mje­ru, može jako zavarati.

Osta­je nam pita­nje tre­ba li nam uop­će posvoj­ni pri­djev ban­kin. Čini se da se on sve češ­će upo­treb­lja­va kad je u pita­nju neka kon­kret­na ban­ka, iako bi se i u tak­vu zna­če­nju odre­đe­na pred­nost tre­ba­la dati upo­tre­bi geni­ti­va (ban­ki­na ponu­da > ponu­da ban­ke, ban­ki­ne dioni­ce > dioni­ce ban­ke). U suprot­nom bismo posvoj­ne pri­dje­ve mogli stva­ra­ti i pre­ma dru­gim općim ime­ni­ca­ma (župa­ni­jin pre­ma župa­ni­ja, opći­nin pre­ma opći­na, udru­gin pre­ma udru­ga…).

Ilus­tra­ci­ja: Андрей Сизов, Uns­plash