Neočekivan „povratak” drevnoga jezika

Nije rijet­kost da vođe kri­mi­nal­nih ban­di i nakon uhi­će­nja i pre­su­de iz kaz­ni­oni­ce nas­ta­ve s aktiv­nim uprav­lja­njem kri­mi­nal­nim aktiv­nos­ti­ma svo­jih sudru­ga. Pa ipak, zatvo­re­ni­ci­ma kaz­ni­oni­ce u San­ta Feu u Novo­me Mek­si­ku mora se priz­na­ti domiš­lja­tost. Oni su naime nauči­li drev­ni oblik asteč­ko­ga jezi­ka nahu­atl da bi se pismi­ma nesme­ta­no spo­ra­zu­mi­je­va­li s čla­no­vi­ma ban­de koji su bili na slobodi.

Iako nahu­atl i danas pos­to­ji i ima nešto više od mili­jun govor­ni­ka, zatvo­re­ni­ci su odlu­či­li upo­treb­lja­va­ti arha­ič­nu ina­či­cu koja više nije razum­lji­va. Ina­če, ovaj jezik pos­to­ji naj­ma­nje 1400 godi­na. Aste­ci su ga pro­ši­ri­li podru­čjem svo­je vla­da­vi­ne, a nakon dola­ska špa­njol­skih osva­ja­ča slu­žio je kao jezik spo­ra­zu­mi­je­va­nja izme­đu Špa­njo­la­ca i domo­ro­dač­kih ple­me­na. Pod špa­njol­skim se utje­ca­jem počeo zapi­si­va­ti lati­ni­com (1571. napi­san je prvi rječ­nik, a 1645. prva gra­ma­ti­ka). Iz nahu­atla potje­ču rije­či avo­ka­do, čili, čoko­la­da, kojot… Opće­ni­to se sma­tra naj­bo­lje pro­uče­nim i opi­sa­nim jezi­kom ame­rič­kih domorodaca.

I baš je ta činje­ni­ca zatvo­re­ni­ci­ma i pomo­gla i odmo­gla. Pomo­gla im je da ga nauče, ali im je odmo­gla jer su ga ubr­zo nauči­li i čuva­ri, koji su potom vrlo lako doš­li do infor­ma­ci­ja do kojih ina­če ne bi te su ih nese­bič­no podi­je­li­li – s policijom.