Obećajem ili obećavam

Da nam jezik nije jed­nos­ta­van, poka­zu­ju i ovi pri­mje­ri, to jest pre­zent­ski obli­ci gla­go­la obe­ća­va­ti. Kada ima­mo dva obli­ka (toč­ni­je dvo­je obli­ke), nuž­no se name­će pita­nje o dava­nju prednosti.

Jezič­ni su pri­ruč­ni­ci slož­ni u sta­vu da pred­nost valja dati obli­ci­ma obe­ća­vam, obe­ća­vaš, obe­ća­va, obe­ća­va­mo, obe­ća­va­te, obe­ća­va­ju. S tim se obli­ci­ma gla­gol obe­ća­va­ti uvr­šta­va u prvi raz­red pete vrste, kao i gla­go­li ispu­nja­va­ti (ispu­nja­vam), pove­ća­va­ti (pove­ća­vam), pri­bli­ža­va­ti (pri­bli­ža­vam) ili uspo­ra­va­ti (uspo­ra­vam).

Oblik obe­ća­jem jav­lja se u govo­ru, i čini se da nije nova poja­va − nala­zi­mo ga još u sta­rih pisa­ca (pri­mje­ri­ce u Drži­će­vu dje­lu Vene­re i Adon: „dje­voj­ku mu i sve­ga obe­ća­ju dati”). No una­toč višes­to­ljet­nom supos­to­ja­nju taj oblik nije zami­je­nio oblik obe­ća­vam.

Obli­ci obe­ća­va­ti, obe­ća­jem kat­kad se uspo­re­đu­ju s obli­ci­ma poz­na­va­ti, poz­na­jem, no to nije dobra uspo­red­ba jer oblik obe­ća­jem nije naj­bo­lje rje­še­nje. Naime, gla­gol poz­na­va­ti pri­pa­da čet­vr­tom raz­re­du pete vrste. To zna­či da ima pre­zent­sku osno­vu bez umet­ka (infik­sa) -av-, a nas­tav­ci mu poči­nju gla­som j: poz­na­va­tipozna-(va)tipoz­na- + -j-empoz­na­jem (poz­na­ješ, poz­na­je…). Nada­lje, od pre­zent­ske se osno­ve tvo­re i impe­ra­tiv (poz­naj) i gla­gol­ski pri­log sadaš­nji (poz­na­ju­ći). No kako impe­ra­tiv od gla­go­la obe­ća­va­ti gla­si obećavaj, a gla­gol­ski pri­log sadaš­nji obećavaju­ći (zadr­ža­va­ju ume­tak -av-), može­mo zaklju­či­ti da gla­gol obe­ća­va­ti nije nalik na gla­gol poz­na­va­ti te da nema pre­zent obe­ća­jem, nego obe­ća­vam.