Obećajem ili obećavam

Da nam jezik nije jed­nos­ta­van, poka­zu­ju i ovi pri­mje­ri, to jest obli­ci za pre­zent gla­go­la obe­ća­va­ti. Kada ima­mo dva obli­ka (u ovom slu­ča­ju zapra­vo dvo­je obli­ke), nuž­no se name­će pita­nje o dava­nju prednosti.

Jezič­ni su pri­ruč­ni­ci slož­ni u sta­vu da pred­nost valja dati obli­ci­ma obe­ća­vam, obe­ća­vaš, obe­ća­va, obe­ća­va­mo, obe­ća­va­te, obe­ća­va­ju. Naime gla­gol obe­ća­va­ti uvr­šta­va­mo u prvi raz­red pete vrste, kao i gla­go­le ispu­nja­va­ti (ispu­nja­vam), pove­ća­va­ti (pove­ća­vam), pri­bli­ža­va­ti (pri­bli­ža­vam) ili uspo­ra­va­ti (uspo­ra­vam).

Obli­ci obe­ća­va­ti, obe­ća­jem kat­kad se uspo­re­đu­ju s obli­ci­ma poz­na­va­ti, poz­na­jem, no to nije dobra uspo­red­ba. Naime gla­gol poz­na­va­ti pri­pa­da čet­vr­tom raz­re­du pete vrste. To zna­či da ima pre­zent­sku osno­vu bez umet­ka (infik­sa) ‑av‑, a nas­tav­ci mu poči­nju gla­som j: poz­na­va­ti − pozna-(va)ti − poz­na- + -j-em − poz­na­jem (poz­na­ješ, poz­na­je…). Nada­lje, od pre­zent­ske se osno­ve tvo­re i impe­ra­tiv (poz­naj) i gla­gol­ski pri­log sadaš­nji (poz­na­ju­ći). No budu­ći da impe­ra­tiv od gla­go­la obe­ća­va­ti gla­si obećavaj (obe­ćaj je impe­ra­tiv gla­go­la obe­ća­ti!), a gla­gol­ski pri­log sadaš­nji obećavaju­ći (dak­le zadr­ža­va­ju ume­tak ‑av-), može­mo zaklju­či­ti da gla­gol obe­ća­va­ti nije nalik na gla­gol poz­na­va­ti te da nema pre­zent obe­ća­jem, nego obe­ća­vam.

Ilus­tra­ci­ja: Mar­ce­lo Cha­gas, Pexels