Seliti i seliti se

Zna­čenj­ski bli­ska, ali ipak raz­li­či­ta, ova se dva gla­go­la neri­jet­ko pogreš­no upo­treb­lja­va­ju u stan­dard­nom jezi­ku. Gla­gol seli­ti pri­je­laz­ni je gla­gol, što zna­či da tra­ži dopu­nu u aku­za­ti­vu jer nje­go­va rad­nja pre­la­zi na neko­ga ili na nešto:

seli­ti proizvodnju

seli­ti ured

seli­ti pri­ja­te­lja.

Gla­gol seli­ti se pri­pa­da povrat­nim gla­go­li­ma, što zna­či da izri­če da subjekt sam vrši rad­nju na sebi; može­mo uvjet­no reći da subjekt sam sebe seli:

selim se u stu­dent­ski dom

selim se iz stana

tvrt­ka se seli u dru­gi grad.

Od oba­ju se gla­go­la tvo­ri ista gla­gol­ska ime­ni­ca − selje­nje. Nju ne valja upo­treb­lja­va­ti u obli­ku sele­nje. Nje­zin je sino­nim ime­ni­ca selid­ba, koju pak ne valja brka­ti s ime­ni­com seoba, koja ozna­ču­je masov­ni­ju pro­mje­nu obi­ta­va­li­šta (seoba naro­da, seoba pti­ca na jug).

Po ovom se mode­lu pona­ša­ju i izve­de­ni gla­go­li: nase­li­ti i nase­li­ti se, odse­li­ti i odse­li­ti se, pre­se­li­ti i pre­se­li­ti se…

Ilus­tra­ci­ja: Mic­hal Balog, Uns­plash