Bliznakinja, blizankinja ili blizanka

Hrvat­sko­mu stan­dard­nom jezi­ku danas pri­pa­da­ju samo rije­či bli­za­nac i bli­zan­ka. Mocij­ski je to par kao i ime­ni­ce nez­na­nac i nez­nan­ka, kri­ža­nac i kri­žan­ka, mje­ša­nac i mje­šan­ka

Ove su rije­či nas­ta­le pre­ma pras­la­ven­skom i sta­ros­la­ven­skom obli­ku bliz­nьcь. Kas­ni­je su umet­nu­ta dva gla­sa a (blizanac), iako se kat­kad ume­ta­lo samo dru­go a (bliznac).

Osim obli­ka bli­za­nac (i par­nja­ka mu bli­zan­ka), koji se jav­lja već u 16. sto­lje­ću, kroz jezič­nu su se povi­jest u raz­li­či­tim kra­je­vi­ma razvi­ja­li i dru­gi obli­ci: bli­za­nak, bliz­nac, bliz­nak, bliz­na­ki­nja, bli­zan­ki­nja... Rezul­ti­ra­lo je to broj­nim vari­jan­ta­ma, pose­bi­ce pri sklo­nid­bi, no u hrvat­sko­me su stan­dard­nom jezi­ku danas pri­hva­će­ni jedi­no obli­ci bli­za­nac i bli­zan­ka te ne bismo tre­ba­li ima­ti većih dvoj­bi pri nji­ho­vu odabiru.