Doprinosi li internet izumiranju jezika?

András Kor­nai, mađar­ski mate­ma­tič­ki lin­gvist, u svo­jem je znans­tve­nom radu Digi­tal Lan­gu­age Death iznio zaklju­čak da je na inter­ne­tu pri­sut­no manje od pet pos­to pos­to­je­ćih jezi­ka. Tvrd­nja je to koja sva­ka­ko poti­če na razmišljanje.

Na svi­je­tu je danas više od sedam tisu­ća jezi­ka (7776 pre­ma poda­ci­ma koje je 2012. iznio Etno­lo­gue). Opće­ni­to se sma­tra da je otpri­li­ke 2500 njih ugro­že­no i da im pri­je­ti izu­mi­ra­nje, što­vi­še, pro­cje­nju­je se da u pro­sje­ku sva­ka dva tjed­na nes­ta­ne jedan. No ana­li­za digi­tal­ne pri­sut­nos­ti jezi­ka upo­zo­ra­va da je sta­nje još ozbilj­ni­je – manje od pet pos­to jezi­ka pos­to­ji na inter­ne­tu! Ili, gle­da­ju­ći s dru­ge stra­ne, više od 95 pos­to pos­to­je­ćih jezi­ka ne pos­to­ji u digi­tal­nom svi­je­tu i, kako pret­pos­tav­lja Kor­nai, teško da će uspješ­no ući u digi­tal­no doba!

Gdje su svi ti jezi­ci, odnos­no nji­ho­vi govor­ni­ci?! Kor­nai ovu raz­li­ku poku­ša­va objas­ni­ti činje­ni­com da je, pre­ma nekim pro­cje­na­ma, i više od 40 pos­to jezi­ka svi­je­ta ugro­že­no, a i zna­ča­jan broj onih koji se ne sma­tra­ju izrav­no ugro­že­ni­ma ima sve­ga neko­li­ko tisu­ća govor­ni­ka, koji još k tomu žive u dije­lo­vi­ma Afri­ke, Azi­je ili Juž­ne Ame­ri­ke u koji­ma je dos­tup­nost inter­ne­ta rela­tiv­no niska. Ali to nije pra­vi­lo. Pije­mont­ski jezik, pri­mje­ri­ce, ima izme­đu dva i tri mili­ju­na govor­ni­ka u sje­ver­noj Ita­li­ji, no on na inter­ne­tu goto­vo uop­će ne pos­to­ji, una­toč poku­ša­ji­ma lokal­nih vlas­ti da ga očuvaju.

Iako je sva­ki jezik „pri­ča za sebe”, pos­to­ji odre­đe­ni obra­zac nes­ta­ja­nja jezi­ka. Naj­pri­je ga govor­ni­ci pres­ta­nu govo­ri­ti u prak­tič­nim situ­aci­ja­ma, pri­mje­ri­ce pri pos­lo­va­nju. Mla­đi ga govor­ni­ci ne žele upo­treb­lja­va­ti, a potom ga u pot­pu­nos­ti zabo­ra­ve i zami­je­ne domi­nant­ni­jim i „pres­tiž­ni­jim” jezi­kom. Iako jezik nije služ­be­no mrtav dok pos­to­ji i jedan jedi­ni govor­nik, i obič­no pro­đe puno godi­na izme­đu počet­ka izu­mi­ra­nja i pot­pu­ne smr­ti, ako ga mla­đe gene­ra­ci­je ne upo­treb­lja­va­ju u svo­je­mu sva­kod­nev­nom živo­tu, neće ga pre­ni­je­ti ni na inter­net, a narav­no ni svo­jim potomcima.

Kor­nai pret­pos­tav­lja da će upra­vo „nepos­to­ja­nje” na inter­ne­tu ubr­za­ti osta­le pro­ce­se umi­ra­nja jezi­ka. Mogli bismo zaklju­či­ti da pos­to­ji real­na moguć­nost da će teh­no­lo­ški razvi­tak pro­uz­ro­či­ti „masov­ni pomor jezi­ka”, a time i lokal­nog iden­ti­te­ta. No, s dru­ge stra­ne, ne tre­ba smet­nu­ti s uma ni činje­ni­cu da je upra­vo inter­net omo­gu­ćio dosad naj­u­čin­ko­vi­ti­ju i naj­jef­ti­ni­ju komu­ni­ka­ci­ju lju­di diljem planeta.

Ilus­tra­ci­ja: Juni­or Melo, Wiki­me­dia Commons