Uho - uši - uha

Uho − uha − uši − ušesa

Ime­ni­ca uho, kao pri­mje­ri­ce i oko, pri­pa­da sta­ro­mu jezič­nom slo­ju te je do danas zadr­ža­la ostat­ke rani­jih sklo­nid­bi. U jed­ni­ni je sred­nje­ga roda (ovo uho), no nje­zi­na je „uobi­ča­je­na” mno­ži­na žen­sko­ga roda (ove uši, ovih uši­ju...). No to nisu jedi­ni mno­žin­ski obli­ci koje ime­ni­ca uho ima. Ona naime ima i obli­ke s pro­ši­re­nom osno­vom (uše­sa). Oni su stil­ski obi­lje­že­ni, naj­češ­će su pejo­ra­tiv­ni, ali ne mora­ju biti, što­vi­še, mogu ima­ti i hipo­ko­ris­tič­no zna­če­nje, pose­bi­ce kod životinja:

Kada se rodi­lo, bilo je to tek nekak­vo bije­lo ništa, u šaku je to moglo sta­ti, ali kako je to ima­lo par crnih uše­sa i otra­ga repić, priz­na­li smo da je to ipak psić, a kako smo želje­li ima­ti psa dje­voj­či­cu, nazva­li smo to nešto Dašenj­ka.” Karel Čapek: Dašenj­ka ili Život šte­ne­ta, pre­ve­la: Petra Malešević

Ali to nije sve. Ime­ni­ca uho ima i svo­je­vr­s­ne „dvo­jin­ske” obli­ke, one koji se upo­treb­lja­va­ju uz dva, oba, tri i četi­ri (i sve bro­je­ve koji zavr­ša­va­ju na dva, tri ili četi­ri), a gla­se uha (u nomi­na­ti­vu, geni­ti­vu, aku­za­ti­vu i voka­ti­vu), odnos­no uši­ma (u osta­lim pade­ži­ma). Ali ni to nije sve! Upra­vo se ti obli­ci upo­treb­lja­va­ju kao mno­žin­ski obli­ci kada se riječ uho upo­treb­lja­va u pre­ne­se­nom zna­če­nje (uha na lon­cu, uha na jas­tu­ku, uha na knji­zi... za raz­li­ku od uši na mačjoj glavi).

Dak­le, kada mis­li­mo na tje­les­ni organ slu­ha, upo­treb­lja­va­mo uho u jed­ni­ni, uši u mno­ži­ni, uha s bro­je­vi­ma dva, oba, tri i četi­ri (i svim dru­gim bro­je­vi­ma koji zavr­ša­va­ju na dva, tri ili četi­ri, pri­mje­ri­ce pet­sto pede­set i četi­ri uha, ali pet­sto pede­set i pet uši­ju) te uše­si­ma u stil­ski obi­lje­že­no­me kontekstu.

UHOTJELESNI ORGAN SLUHA

JEDNINA

MNOŽINA

DVOJINA

PROŠIRENA MNOŽINA

N

uho
uši
uha
ušesa

G

uha
ušiju
uha
ušesa

D

uhu
ušima
ušima
ušesima

A

uho
uši
uha
ušesa

V

uho
uši
uha
ušesa

L

uhu
ušima
ušima
ušesima

I

uhom
ušima
ušima
ušesima

 

Uho u prenesenome značenju

Kada riječ uho upo­treb­lja­va­mo u pre­ne­se­no­me zna­če­nju, jed­ni­na joj gla­si uho, a mno­ži­na uha i pri­tom se zapra­vo mno­žin­ski i „dvo­jin­ski” obli­ci podu­da­ra­ju. Umjes­to obli­ka uši­ma (za dativ, loka­tiv i ins­tru­men­tal) neri­jet­ko se čuje i nepa­la­ta­li­zi­ran oblik uhi­ma, no on se ne sma­tra ele­men­tom hrvat­sko­ga stan­dard­nog jezika.

UHOPRENESENO ZNAČENJE

JEDNINA

MNOŽINA (I DVOJINA)

N

uho
uha

G

uha
uha

D

uhu
ušima

A

uho
uha

V

uho
uha

L

uhu
ušima

I

uhom
ušima

Ova­ko se skla­nja i petro­vo uho (Hali­otis), naziv roda mor­skih puže­va, jer se ime­ni­ca uho u ovo­me nazi­vu upo­treb­lja­va u pre­ne­se­no­me zna­če­nju (lovi­ti petro­va uha, pri­pre­ma­ti rižo­to od petro­vih uha...).

Ilus­tra­ci­ja: Alexas_Fotos, Pixa­bay