Futur drugi

Futur dru­gi vje­ro­jat­no je gla­gol­sko vri­je­me koje naj­vi­še zbu­nju­je govor­ni­ke. Dono­si­mo vrlo jed­nos­ta­van pri­kaz nje­go­ve upo­tre­be u hrvat­sko­me stan­dard­no­me jeziku.

Oblik se tvo­ri od svr­še­no­ga pre­zen­ta pomoć­no­ga gla­go­la biti (budem, budeš, bude, bude­mo, bude­te, budu) i gla­gol­sko­ga pri­dje­va rad­no­ga glav­no­ga glagola.

Futur dru­gi budu­će je gla­gol­sko vri­je­me koje ime­nu­je rad­nju koja se odvi­ja pri­je neke dru­ge budu­će gla­gol­ske rad­nje. Zato se čes­to opi­su­je kao „pred­bu­du­će” gla­gol­sko vri­je­me. Naj­češ­ća mu je upo­tre­ba u zavis­nos­lo­že­nim reče­ni­ca­ma, i to u zavis­nim sure­če­ni­ca­ma (pa uza se čes­to ima vez­ni­ke ako, čim, dok, kad, koji, kakav, što, tko...), dok bi se u glav­noj reče­ni­ci tre­bao naći futur prvi.

Pove­ćat ćemo vam pla­će kad bude­mo ima­li novca.

Ako me budeš požu­ri­vao, neću ići.

Hoću li izdr­ža­ti kad se bude­mo gle­da­li oči u oči?

Iste sure­če­ni­ce u stan­dard­no­me jezi­ku ne mogu biti u futu­ru prvome.

Hoću li izdr­ža­ti kad ćemo se gle­da­ti oči u oči?

Kad ćemo ima­ti nov­ca, pove­ćat ćemo vam plaće.

Ako ćeš me požu­ri­va­ti, neću ići.

U stan­dard­no­me se jezi­ku ne sma­tra dobrom upo­tre­ba futu­ra dru­go­ga u jed­nos­tav­nim reče­ni­ca­ma (oni­ma s jed­nim pre­di­ka­tom) i neza­vis­nos­lo­že­nim rečenicama.

Budem došao. > Doći ću.

Sutra bude­mo gle­da­li nogo­met. > Sutra ćemo gle­da­ti nogomet.

Sutra budem išao na izlet i budem se lije­po pro­veo. > Sutra ću ići na izlet i lije­po ću se provesti.

Ilus­tra­ci­ja: Tara Wins­te­ad, Pexels