Novac ili novci

Novac je uvi­jek i svug­dje pro­blem, a ni hrvat­ski jezik nije iznimka.

Čini se da obli­ci novac i nov­ci supos­to­je od samo­ga svo­je­ga nas­tan­ka, pa su tako oba obli­ka zajed­no zapi­si­va­na u rječ­ni­ke. Prvi rječ­ni­ci koji ih dono­se jesu Mika­lji­no Bla­go jezi­ka slo­vin­sko­ga (1649.) i Belos­ten­čev Gazop­hyla­ci­um (1740.). Oba se obli­ka dono­se i u suvre­me­nim rječ­ni­ci­ma, a ima i jezič­nih savjet­ni­ka koji dopu­šta­ju mno­žin­ske obli­ke. Uspr­kos tomu, nor­ma je nak­lo­nje­ni­ja jed­nin­skim obli­ci­ma, to jest odre­đe­nu pred­nost daje obli­ci­ma novac, nov­ca, nov­cu…, odnos­no nji­ho­voj upo­tre­bi kao da nema­ju mno­ži­ne. Tako shva­će­na, ime­ni­ca novac bila bi sin­gu­la­ria tan­tum (ime­ni­ca koja ima samo jed­ni­nu), kao što su i neke dru­ge rije­či, pri­mje­ri­ce mli­je­ko, zrak, željezo...

Una­toč tomu bez većih pro­ble­ma može­mo stvo­ri­ti obli­ke za mno­ži­nu: nov­ci, nova­ca, nov­ci­ma… No to nije mno­ži­na pre­ma samo­me smis­lu. Uspo­re­di­mo li obli­ke novac i nov­ci s obli­ci­ma lovac i lov­ci, vidjet ćemo da lovac ozna­ču­je jed­nu oso­bu, a lov­ci više od jed­ne. No ime­ni­ca nov­ci ne ozna­ču­je nuž­no više nov­ca od ime­ni­ce novac, pa tako nov­ci mogu podra­zu­mi­je­va­ti jedan euro, a novac može biti tisu­ću eura. (Ali i neke dru­ge valu­te, pri­mje­ri­ce fra­na­ka, i to reci­mo gvinejskih.)

Mno­žin­ski oblik nov­ci ne dono­si nikak­vu zna­čenj­sku raz­li­ku u odno­su na oblik novac, upra­vo suprot­no, ti obli­ci ima­ju isto­vjet­no zna­če­nje i bez pro­ble­ma se mogu zamjenjivati.

Tele­fon za jedan euro? To nije neki novac.

Tele­fon za jedan euro? To nisu neki novci.

Dugu­je ti pede­set tisu­ća eura?! To je velik novac!

Dugu­je ti pede­set tisu­ća eura?! To su veli­ki novci!

Mogli bismo reći da se oblik novac pona­ša kao sin­gu­la­ria tan­tum (ime­ni­ca koja ima samo jed­ni­nu, ne i mno­ži­nu), a nov­ci kao plu­ra­lia tan­tum (ime­ni­ca koja ima samo mno­ži­nu bez jed­ni­ne). To među­tim nije uobi­ča­je­no. Ako zna­čenj­ske raz­li­ke izme­đu jed­ni­ne i mno­ži­ne nema, odnos­no mno­ži­na nije zna­čenj­ska mno­ži­na, sma­tra­mo da valja upo­treb­lja­va­ti samo jedan oblik. S obzi­rom na to da oblik novac nor­ma pre­po­ru­ču­je, a oblik nov­ci even­tu­al­no navo­di, može­mo reći da se pri upo­tre­bi stan­dard­no­ga jezi­ka pred­nost daje jednini.

Među­tim valja priz­na­ti da su mno­žin­ski obli­ci u govo­ru čes­ti i da se ova ime­ni­ca još nije u pot­pu­nos­ti ustalila.

Ilus­tra­ci­ja: geralt, Pixa­bay