Ispričavati se ili se izvinjavati

Da bismo iska­za­li žalje­nje, u hrvat­sko­me stan­dard­nom jezi­ku može­mo upo­tri­je­bi­ti izra­ze žao mi je, oprosti(te) ili ispri­ča­vam se. Poto­nja se dva upo­treb­lja­va­ju i da bismo skre­nu­li pozor­nost na sebe ili da bismo upo­zo­ri­li na neki pos­tu­pak (pri­mje­ri­ce kada neko­ga nešto želi­mo pita­ti, kada želi­mo zamo­li­ti neko­ga da nam oslo­bo­di put kojim bismo proš­li, ali i kada želi­mo dati do zna­nja da nam se ne svi­đa neko ponašanje).

Gla­go­le izvi­nja­va­ti se i izvi­ni­ti se ne bi tre­ba­lo upo­treb­lja­va­ti u hrvat­sko­me stan­dard­nom jezi­ku. To su podri­je­tlom ruski obli­ci (извиняться − izvi­njat’­sja, извиниться − izvi­nit’­sja), a budu­ći da ima­mo dovolj­no svo­jih obli­ka, nema potre­be, a ni smis­la, da ih zati­re­mo tuđima.

Ne tre­ba­te mi se izvi­nja­va­ti. > Ne tre­ba­te mi se ispričavati.

Joj, izvi­ni­te! > Joj, opros­ti­te! ili Joj, ispri­ča­vam se!

Tako bi i ime­ni­cu izvi­nje­nje u stan­dard­no­me jezi­ku valja­lo zami­je­ni­ti ime­ni­com ispri­ka, a izvi­nja­va­nje rije­čju ispri­ča­va­nje.

Molim vas da pri­hva­ti­te moje izvi­nje­nje. > Molim vas da pri­hva­ti­te moju ispriku.

Dos­ta mi je nje­go­va izvi­nja­va­nja. > Dos­ta mi je nje­go­va ispričavanja.

Sve nave­de­no vri­je­di i za engle­ski izraz sor­ry.

Sor­ry što kas­nim! > Opros­ti što kasnim!

Da zaklju­či­mo, lije­po je ispri­ča­ti se, a još je ljep­še to uči­ni­ti na našem jezi­ku, tako da nas sva­ki govor­nik bez sum­nje i razumije.

Ilus­tra­ci­ja: Alexas_Fotos, Pixa­bay