Jaje jaju ili jaje jajetu

Neke ime­ni­ce sred­njeg roda u nekim pade­ži­ma ima­ju pro­ši­re­nu osno­vu, a u neki­ma nepro­ši­re­nu, pa ih zbog nejed­na­kog bro­ja slo­go­va nazi­va­mo nejed­na­kos­lož­nim ime­ni­ca­ma. Tak­va je i ime­ni­ca jaje. Ona ima pro­ši­re­nu osno­vu u nekim jed­nin­skim pade­ži­ma, to jest u geni­ti­vu (jaje­ta), dati­vu (jaje­tu), loka­ti­vu (jaje­tu) i ins­tru­men­ta­lu (jaje­tom).

Pro­blem je kod ove ime­ni­ce što se u nave­de­nim pade­ži­ma jav­lja­ju i obli­ci s nepro­ši­re­nom osno­vom (jaja, jaju, jaju, jajem). Kada ima­mo dvo­je obli­ke, name­će se pita­nje koji­ma valja dati prednost.

Čini se da ni jezi­kos­lov­ci nisu slož­ni oko toga. S jed­ne se stra­ne može reći da pred­nost valja dati nepro­ši­re­nim obli­ci­ma (jer su jed­nos­tav­ni­ji i sus­tav­ni­ji), ali su pro­ši­re­ni obli­ci češ­ći u uporabi.

Zavi­ri­mo li u kor­pu­se hrvat­skog jezi­ka, vidjet ćemo da su obli­ci s pro­ši­re­nom osno­vom neza­ne­ma­ri­vo češ­ći (pri­mje­ri­ce oblik jaje­tu u Hrvat­skom se jezič­nom kor­pu­su jav­lja 116 puta, a oblik jaju tek 5 puta; jaje­tom se pojav­lju­je 56 puta, a jajem 17 puta). Ima­ju­ći to u vidu, ne čini nam se dobrim da se češ­ći obli­ci pro­gla­se loši­ma, kao što to neki jezi­kos­lov­ci čine. Na kra­ju, kako bi govor­ni­ci tre­ba­li doz­na­ti da su obli­ci koje odu­vi­jek upo­treb­lja­va­ju izne­na­da pos­ta­li nepri­hvat­lji­vi u stan­dard­nom jeziku?

Oči­to je da u ovom tre­nut­ku jezič­nog razvo­ja pos­to­je obo­ji obli­ci i sma­tra­mo da pos­to­je dvi­je moguć­nos­ti: ili dati pred­nost usta­lje­nim obli­ci­ma s pro­ši­re­nom osno­vom ili dopus­ti­ti i jed­ne i dru­ge. Dava­nje izri­či­te pred­nos­ti obli­ci­ma koji se bit­no rje­đe upo­treb­lja­va­ju, ospo­ra­va­ju­ći pri­tom obli­ke koji se upo­treb­lja­va­ju sto­lje­ći­ma, ne čini nam se naj­sret­ni­jim rješenjem.

Ilus­tra­ci­ja: Josie Weiss, Uns­plash