Je li obećanje dano ili dato?

Rije­či dan i dat gla­gol­ski su pri­dje­vi trp­ni. Pojed­nos­tav­lje­no reče­no, ovaj se gla­gol­ski oblik tvo­ri uglav­nom od pri­je­laz­nih gla­go­la doda­va­njem sufik­sa: ‑n, ‑en, ‑jen, ‑ven ili ‑t. Pod­sje­ti­mo se, pri­je­laz­nim gla­go­li­ma sma­tra­mo gla­go­le koji ima­ju dopu­nu u aku­za­ti­vu (pade­žu koji odgo­va­ra na pita­nja koga? što?).

obe­ća­ti − obećan

namo­či­ti − namočen

pro­mi­je­ni­ti − promijenjen

pri­kri­ti − prikriven

poz­na­ti − poznat

Gla­gol­ski se pri­djev trp­ni uglav­nom upo­treb­lja­va za tvor­bu pasi­va, no može pos­ta­ti i pra­vi pridjev.

Kat­kad se od neko­ga gla­go­la gla­gol­ski pri­djev trp­ni može tvo­ri­ti i pomo­ću sufik­sa koji zavr­ša­va gla­som n i od sufik­sa ‑t. Uvri­je­ži­lo se da se tada pred­nost daje češ­ćem tvor­be­nom mode­lu, dak­le sufik­su koji zavr­ša­va gla­som n.

Upra­vo je to slu­čaj s gla­gol­skim pri­dje­vom trp­nim pre­ma gla­go­lu dati i nje­go­vim izve­de­ni­ca­ma − može­mo tvo­ri­ti obli­ke dan i dat, kao i dodan i dodat, izdan i izdat, pre­dan i pre­dat, pro­dan i pro­dat, uda­na i uda­ta, zadan i zadat.

S tvor­be­ne su stra­ne svi ovi obli­ci dobri, no kako bi se izbje­gle dvos­tru­kos­ti, u opće­ni­toj tež­nji da se hrvat­ski stan­dard­ni jezik uči­ni jed­nos­tav­ni­jim i sus­tav­ni­jim, nor­ma daje pred­nost obli­ci­ma koji se ukup­no češ­će upo­treb­lja­va­ju, to jest gla­gol­skim pri­dje­vi­ma: dan, dodan, izdan, pre­dan, pro­dan, uda­na, zadan...

Dak­le nijed­ni obli­ci nisu pogreš­ni, no riječ je o nas­to­ja­nju da se jezik, koji svo­jom slu­že­noš­ću opte­re­ću­je i govor­ni­ke koji­ma je mate­rin­ski, dugo­roč­no gle­da­no uči­ni logič­ni­jim i jednostavnijim.