Je li obećanje dano ili dato?

Obli­ci dan i dat nas­ta­li su od gla­go­la dati i oba su u gra­ma­tič­kom smis­lu gla­gol­ski pri­djev trp­ni. Pojed­nos­tav­lje­no reče­no, ovaj se gla­gol­ski oblik tvo­ri uglav­nom od pri­je­laz­nih gla­go­la doda­va­njem sufik­sa: ‑n, ‑en, ‑jen, ‑ven ili ‑t infi­ni­tiv­noj ili pre­zent­skoj osnovi.

pisa­ti − pisan

namo­či­ti − namočen

pro­mi­je­ni­ti − promijenjen

pri­kri­ti − prikriven

poz­na­ti − poznat

Gla­gol­ski pri­djev trp­ni upo­treb­lja­va se za tvor­bu pasi­va, no može pos­ta­ti i pra­vi pridjev.

Poje­di­ni gla­go­li mogu tvo­ri­ti pri­djev trp­ni na dva nači­na: doda­va­njem sufik­sa ‑t, ali i, naj­češ­će, doda­va­njem sufik­sa ‑n (pri­mje­ri­ce bran i brat pre­ma bra­ti ili slan i slat pre­ma sla­ti). U stan­dard­nom se jezi­ku u tak­vim slu­ča­je­vi­ma pred­nost daje češ­ćem tvor­be­nom mode­lu, doda­va­nju sufik­sa ‑n.

Upra­vo je takav slu­čaj i s gla­gol­skim pri­dje­vom trp­nim pre­ma gla­go­lu dati i nje­go­vim izve­de­ni­ca­ma − može­mo dak­le tvo­ri­ti obli­ke dan i dat, ali i dodan i dodat, izdan i izdat, pre­dan i pre­dat, pro­dan i pro­dat, uda­na i uda­ta, zadan i zadat. S tvor­be­ne su stra­ne svi ovi obli­ci dobri, no da bi se izbje­gle dvos­tru­kos­ti, u opće­ni­toj tež­nji da se hrvat­ski stan­dard­ni jezik uči­ni jed­nos­tav­ni­jim i sus­tav­ni­jim, nor­ma daje pred­nost obli­ci­ma: dan, dodan, izdan, pre­dan, pro­dan, uda­na, zadan.

Isti­če­mo da tvor­ba doda­va­njem sufik­sa ‑t u ovim slu­ča­je­vi­ma nije pogreš­na, što­vi­še, u nekom se kon­tek­s­tu može i pre­fe­ri­ra­ti (pri­mje­ri­ce radi ostva­ri­va­nja rime ili da bi se izbje­gla slič­nost s nekom dru­gom rije­čju), no posri­je­di je opće­ni­to nas­to­ja­nje da se jezik dugo­roč­no uči­ni sus­tav­ni­jim i lak­šim za usvajanje.

Ilus­tra­ci­ja: Mar­ce­lo Cha­gas, Pexels