Jesenski i jesenji

Jesenski, jesenji i jesenjski

Pri­djev jesen­ski nači­njen je doda­va­njem sufik­sa ‑ski ime­ni­ci jesen, a zna­či „koji se odno­si na jesen”. Stil­ski je neo­bi­lje­žen i naj­češ­ći je u upotrebi:

jesen­ski radovi

jesen­ski sajam

jesen­ski rok

jesen­ska shema

jesen­sko sni­že­nje.

Oblik jese­nji nači­njen je doda­va­njem sufik­sa ‑ji istoj ime­ni­ci. Zna­če­nje mu je jed­na­ko ono­mu pri­dje­va jesen­ski, no on se sma­tra stil­ski obi­lje­že­nim i rje­đi je u upotrebi.

Što toč­no zna­či da je stil­ski obi­lje­žen? To zna­či da taj izraz nije neutra­lan, da pored samog zna­če­nja sadr­ža­va i neke ele­men­te koji pobu­đu­ju emo­ci­je. Ovaj pri­djev nije nepra­vi­lan, neto­čan ili loš, ali zna­čenj­ski nije u pot­pu­nos­ti neutra­lan i zato ga nije dobro upo­treb­lja­va­ti u komu­ni­ka­ci­ji koja tre­ba biti tak­va. Neutral­nu, služ­be­nu komu­ni­ka­ci­ju odli­ku­je štur, pre­ci­zan i neupad­ljiv, to jest stil­ski neo­bi­lje­žen jezik. Pri­mje­ri­ce, nije dobro pri­djev jese­nji upo­treb­lja­va­ti u zako­ni­ma, poli­cij­skim, revi­zor­skim i slič­nim služ­be­nim izvje­šta­ji­ma, služ­be­nim pismi­ma, znans­tve­nim ras­pra­va­ma i slič­no­me. U opu­šte­ni­joj je to komu­ni­ka­ci­ji mogu­će, dok će se u umjet­nos­ti, pose­bi­ce knji­žev­noj, ovaj pri­djev upo­treb­lja­va­ti naj­češ­će baš zbog svo­je stil­ske obi­lje­že­nos­ti, kao što se upo­treb­lja­va u naslovima:

Jese­nje veče

Jese­nja sonata

Kiše jese­nje.

Tre­ći oblik, oblik jesenj­ski, ne pos­to­ji u hrvat­skom jezi­ku. On je nas­tao brka­njem prvih dva­ju obli­ka, no riječ je o pogreš­ci koju valja izbjegavati.

Ilus­tra­ci­ja: Valip­ho­tos, Pixa­bay