Koristiti (se)

Veći­na govor­ni­ka gla­gol koris­ti­ti upo­treb­lja­va s aku­za­ti­vom u zna­če­nju „upo­treb­lja­va­ti, rabi­ti” (Koris­tim raču­na­lo.). No u ovak­voj upo­tre­bi nor­ma pred­nost daje gla­go­li­ma upo­treb­lja­va­ti i rabi­ti (Upo­treb­lja­vam raču­na­lo. Rabim raču­na­lo.).

Želi­mo li ipak u pri­bliž­nom smis­lu upo­tri­je­bi­ti oblik koris­ti­ti, bolje je to uči­ni­ti tako da mu doda­mo čes­ti­cu (zamje­ni­cu) se i dopu­nu u ins­tru­men­ta­lu, dak­le koris­ti­ti se čime (Koris­tim se raču­na­lom.). On se tada pona­ša kao gla­gol slu­ži­ti se, koji tako­đer tra­ži dopu­nu u ins­tru­men­ta­lu (Slu­žim se raču­na­lom.).

Dak­le: želi­mo li nji­me ozna­či­ti upo­treb­lja­va­nje, gla­gol je povra­tan, gla­si koris­ti­ti se i uz nje­ga dola­zi instrumental.

Sad je vri­je­me da zakom­pli­ci­ra­mo. Naime i u stan­dard­nom jezi­ku pos­to­ji oblik koris­ti­ti, ali je nje­go­vo zna­če­nje „biti od koris­ti, slu­ži­ti svr­si”. On dola­zi uz dativ (Raču­na­lo koris­ti uče­ni­ci­ma.).

Oblik koris­ti­ti u zna­če­nju „rabi­ti” vrlo se čes­to upo­treb­lja­va s aku­za­ti­vom i nor­ma ovdje već pola­ga­no popu­šta jer ovu upo­tre­bu više nije mogu­će zaus­ta­vi­ti. Iako to samo po sebi nije straš­no jer se jezik nepres­ta­no mije­nja, šte­ta je što ovak­va upo­ra­ba poti­sku­je osnov­nu dopu­nu gla­go­la koris­ti­ti se − ins­tru­men­tal. Gla­gol koris­ti­ti zapra­vo se pona­ša pot­pu­no jed­na­ko kao gla­go­li upo­treb­lja­va­ti i rabi­ti, koje već ima­mo, dok se upo­tre­ba s ins­tru­men­ta­lom gubi i zabo­rav­lja. Veći­na govor­ni­ka danas i ne zna da se ovaj gla­gol u stan­dard­nom jezi­ku upo­treb­lja­va s tim pade­žom. Čini nam se da bi bilo šte­ta izgu­bi­ti tu jezič­nu moguć­nost pa sva­ka­ko pre­po­ru­ču­je­mo dava­nje pred­nos­ti povrat­nom gla­gol­skom obli­ku s ins­tru­men­ta­lom, dak­le obli­ku koris­ti­ti se, jer uz aku­za­tiv već ima­mo gla­go­le upo­treb­lja­va­ti i rabi­ti.

Ilus­tra­ci­ja: Cot­ton­bro Stu­dio, Pexels