Ličiti, sličiti, nalikovati

Pri isti­ca­nju slič­nos­ti na ras­po­la­ga­nju nam je čak neko­li­ko izra­za, no bilo bi dobro obra­ti­ti pozor­nost na raz­li­ke pri nji­ho­voj upotrebi.

Gla­gol liči­ti u hrvat­sko­me se stan­dard­nom jezi­ku ne upo­treb­lja­va za iska­zi­va­nje slič­nos­ti. Liči­ti zna­či „pre­ma­zi­va­ti neku povr­ši­nu bojom”. Kaže­mo li za koga da liči maj­ci, oče­ku­je­mo dopu­nu u aku­za­ti­vu − liči maj­ci stan/kuhinju/predsoblje.

Gla­go­lom sli­či­ti može­mo iska­za­ti slič­nost, no tre­ba pri­pa­zi­ti na padež rije­či koje ga dopu­nju­ju. On se naime upo­treb­lja­va s dopu­nom u dati­vu i nika­da uza se nema pri­jed­log na.

Sli­či­ti na maj­ku. > Sli­či­ti majci.

Nji­hov je raz­go­vor sli­čio na mono­log. > Nji­hov je raz­go­vor sli­čio monologu.

Istu dopu­nu ima i izraz biti sli­čan.

On je sli­čan na maj­ku. > On je sli­čan majci.

Gla­gol nali­ko­va­ti iska­zu­je slič­nost, a upo­treb­lja­va se s pri­jed­lo­gom na i dopu­nom u aku­za­ti­vu. (Može­mo to zapam­ti­ti tako da pove­že­mo s počet­nim slo­vi­ma gla­go­la − naliko­va­ti na.)

Nali­ko­va­ti maj­ci. > Nali­ko­va­ti na majku.

Poči­nje­mo nali­ko­va­ti Div­ljem zapa­du. > Poči­nje­mo nali­ko­va­ti na Div­lji zapad.

 Na isti se način pona­ša i izraz biti nalik.

On je nalik maj­ci. > On je nalik na majku.