Ponovno ili ponovo

Lju­di se čes­to dvo­ume oko ovih pri­lo­ga pret­pos­tav­lja­ju­ći da je jedan od njih bolji. No to zapra­vo i nije tako − ne može­mo reći da je jedan bolji od drugoga.

Pri­ča je poče­la s pri­lo­gom pono­vo (pono­vo sudi­ti). Od nje­ga je nači­njen pri­djev pono­van (ponov­na, ponov­no pono­van poku­šaj, ponov­na pobje­da, ponov­no suđe­nje). A kako od pri­dje­va može­mo tvo­ri­ti pri­lo­ge (koji su jed­na­ki nomi­na­ti­vu jed­ni­ne sred­nje­ga roda), stvo­ri­li smo novi pri­log s istim zna­če­njem − ponov­no (ponov­no suđe­nje > ponov­no sudi­ti)!

Oba su pri­lo­ga dobra i teško je tvr­di­ti da je jedan bolji od dru­go­ga. Pono­vo je sta­ri­ji i isho­diš­ni oblik pa nema smis­la da se sma­tra loši­jim. No ponov­no je pot­pu­no pra­vil­no tvo­ren pri­log od pri­dje­va i ne može­mo reći da nije dobar jer se pri­lo­zi izme­đu osta­lo­ga i tako tvore.

Danas je u upo­tre­bi češ­ći oblik ponov­no i može­mo pret­pos­ta­vi­ti da će pri­log pono­vo u jed­nom tre­nut­ku pos­ta­ti zas­ta­rje­li­ca (riječ koja se nekoć upo­treb­lja­va­la), no kako se on još uvi­jek upo­treb­lja­va u neza­ne­ma­ri­voj mje­ri, sma­tra­mo da za to još nije vrijeme.