Teorijski i teoretski

Odnos izme­đu ovih dva­ju pri­dje­va (i pri­pa­da­ju­ćih im pri­lo­ga) nije odu­vi­jek bio nedvo­smis­len, a ni jezič­ni pri­ruč­ni­ci nisu uvi­jek bili slož­ni u dava­nju pred­nos­ti. Iako se i danas neri­jet­ko zna­če­njem izjed­na­ču­ju, čini se da se u pos­ljed­nje vri­je­me nji­ho­va zna­čenj­ska polja raz­dva­ja­ju i da već može­mo raz­li­ko­va­ti dva osnov­na značenja.

Pri­djev teoret­ski tako sve češ­će zna­či „koji pos­to­ji kao pret­pos­tav­ka, kao moguć­nost, kao poten­ci­ja” (Pos­to­ji još samo teoret­ska moguć­nost da se na vri­je­me opo­ra­vi.). Pri­log teoret­ski zna­či „pre­ma pret­pos­tav­ci” (Hrvat­ska bi repre­zen­ta­ci­ja teoret­ski mogla pobi­je­di­ti.).

Pri­djev teorij­ski zna­či „koji se odno­si na teori­ju”. Iako se ovo zna­če­nje i danas kat­kad pri­da­je pri­dje­vu teoret­ski, ono se sve češ­će pri­da­je isklju­či­vo obli­ku teorij­ski. Ovaj je pri­djev češ­ći u upo­tre­bi i nala­zi se u nizu sin­tag­mi (teorij­ska fizi­ka, teorij­sko istra­ži­va­nje, teorij­ska nas­ta­va, teorij­ski pred­met…).

Dak­le valja pri­pa­zi­ti, kaže­mo li da teoret­ski ima­mo zna­nje, zna­či da bismo ga tre­ba­li ima­ti, ali nije baš sigur­no da ga ima­mo. No kaže­mo li da ima­mo teorij­sko zna­nje, zna­či da zna­mo kako bi nešto tre­ba­lo radi­ti, ali da to nismo nikad zapra­vo ispro­ba­li. Kaže­mo li pri­mje­ri­ce da je Eins­te­in teoret­ski bio fizi­čar, to otpri­li­ke zna­či da zapra­vo baš i nije bio fizi­čar. No kaže­mo li da je bio teorij­ski fizi­čar, zna­či da se bavio teorij­skom fizikom.

Ilus­tra­ci­ja: Pietro Bat­tis­to­ni, Pexels