Predikat, ali subjekt i objekt

Uspo­re­đu­ju­ći ove tri ime­ni­ce, koje se zbog svo­je­ga zna­če­nja vrlo čes­to jav­lja­ju u istom kon­tek­s­tu, govor­ni­ci se kat­kad zapi­ta­ju zašto ime­ni­ca pre­di­kat izme­đu gla­so­va k i t ima a, dok obli­ke subje­kat i obje­kat ne sma­tra­mo ele­men­ti­ma hrvat­sko­ga stan­dard­nog jezika.

Sve smo tri ime­ni­ce pra­vil­no posu­di­li iz latin­skog jezi­ka, i to tako da smo im odba­ci­li nas­ta­vak i dobi­li nomi­na­tiv jed­ni­ne: pre­di­kat pre­ma latin­skom pra­edi­ca­tum, subjekt pre­ma subjec­tum, a objekt pre­ma objec­tum. Kao što vidi­mo, raz­li­ke pos­to­je već u latin­skim osnovama.

S obzi­rom na to da se skup kt ne mora ras­tav­lja­ti ume­ta­njem samo­glas­ni­ka, pred­nost se daje pra­vil­nom pre­uzi­ma­nju (pre­uzi­ma­nju cije­le osno­ve bez nas­tav­ka ‑um). Piše­mo dak­le subjekt i objekt, ne subje­kat i obje­kat.