Sakupiti i skupiti

Jezič­ni pri­ruč­ni­ci uglav­nom ne dono­se ove obli­ke, čime impli­ci­ra­ju da nisu spor­ni. Pa ipak, govor­ni­ci neri­jet­ko dvo­je oko toga koji oblik upo­tri­je­bi­ti, odnos­no je li koji od njih „bolji”.

Opće­ni­to govo­re­ći, oni se sma­tra­ju jed­na­ko dobri­ma. Naj­češ­će se opi­su­ju kao istoz­nač­ni­ce, no pro­mo­tri­mo li pozor­ni­je, pri­mi­je­tit ćemo da pos­to­ji odre­đe­na raz­li­ka u značenju.

Bez odvi­še raš­čla­nji­va­nja može­mo reći da gla­go­li saku­pi­ti i sku­pi­ti zna­če: pri­ku­pi­ti na jed­no mjes­to nešto što je rasu­to, ras­pr­še­no ili se sas­to­ji od više dije­lo­va, poku­pi­ti, pri­ku­pi­ti nešto nakon duljeg raz­dob­lja pri­kup­lja­nja, naku­pi­ti (skupiti/sakupiti ora­he, skupiti/sakupiti bodo­ve, skupiti/sakupiti novac), odnos­no sazva­ti, dozva­ti, sabra­ti na jed­no mjes­to, na (o)kup (skupiti/sakupiti svo­je lju­de), nabra­ti.

Povrat­ni gla­go­li saku­pi­ti se i sku­pi­ti se zajed­no zna­če: naku­pi­ti se, nata­lo­ži­ti se (skupilo/sakupilo se mno­go pra­ši­ne), odnos­no oku­pi­ti se na jed­no­me mjes­tu (sku­pi­ti se ispred dvo­ra­ne).

No gla­gol sku­pi­ti i nje­go­va povrat­na ina­či­ca sku­pi­ti se ima­ju jed­no važ­no dodat­no zna­če­nje. Sku­pi­ti zna­či i: sma­nji­ti, suzi­ti, vra­ti­ti nešto raši­re­no u prvo­bi­tan polo­žaj (sku­pi­ti prste, sku­pi­ti noge), dok sku­pi­ti se zna­či: pos­ta­ti manji u mje­ri, sma­nji­ti se, sklup­ča­ti se (sku­pi­ti se u pra­nju, sku­pi­ti se u kutu). U ovom se zna­če­nju ne upo­treb­lja­va­ju gla­go­li saku­pi­ti i saku­pi­ti se.

Slič­no se pona­ša­ju i vid­ski par­nja­ci sakup­lja­ti (se) i skup­lja­ti (se). Zanim­lji­vo je i da oba gla­go­la ima­ju podjed­na­ke izve­de­ni­ce: od sku­pi­ti ima­mo skup­ljač, skup­lja­či­ca i skup­ljač­ki, a od saku­pi­ti sakup­ljač, sakup­lja­či­ca i sakup­ljač­ki.

Da zaklju­či­mo, oba su ova gla­go­la dobra, kao i nji­ho­ve izve­de­ni­ce, i nema potre­be da se jedan zamje­nju­je dru­gim. Oba već sto­lje­ći­ma supos­to­je (još od sta­ros­la­ven­skog jezi­ka, ako ne i dulje). Obli­ci bez a u upo­tre­bi jesu češ­ći, tako je bilo u proš­los­ti, tako je i danas, no to nije dovo­ljan raz­log da jedan poč­ne­mo zamje­nji­va­ti dru­gim. Možda će gla­gol saku­pi­ti i nje­go­ve izve­de­ni­ce s vre­me­nom nes­ta­ti, no još su uvi­jek ovdje.