Kupaona ili kupaonica

Ime­ni­ce koje se tvo­re sufik­si­ma ‑ona i ‑oni­ca pri­pa­da­ju tako­zva­nim mjes­nim ime­ni­ca­ma. Tvo­re se od gla­go­la, i to od nje­go­ve infi­ni­tiv­ne osno­ve, te uglav­nom ozna­ču­ju pros­to­ri­ju ili zgra­du u kojoj se odvi­ja ono što gla­gol od kojeg su nas­ta­le izri­če (pri­mje­ri­ce pre­ma gla­go­lu kupa­ti: kupa‑ + ‑ona/‑onica > kupaona/kupaonica).

Nor­ma­tiv­na lite­ra­tu­ra pred­nost daje ime­ni­ca­ma tvo­re­ni­ma sufik­som ‑ioni­ca. Iako priz­na­je i pos­to­ja­nje obli­ka na ‑ona, uglav­nom ih svr­sta­va u raz­go­vor­ni funk­ci­onal­ni stil stan­dard­nog jezi­ka. To kon­kret­no zna­či da nor­ma daje pred­nost upo­tre­bi obli­ka čeka­oni­ca, čita­oni­ca, kaz­ni­oni­ca, kla­di­oni­ca, kla­oni­ca, kupa­oni­ca, pra­oni­ca, pre­da­va­oni­ca, pro­da­va­oni­ca, radi­oni­ca, slu­ša­oni­ca, spa­va­oni­ca, šte­di­oni­ca, uči­oni­ca... pred obli­ci­ma čeka­ona, čita­ona, kaz­ni­ona, kla­di­ona, kla­ona, kupa­ona, pra­ona, pre­da­va­ona, pro­da­va­ona, radi­ona, slu­ša­ona, spa­va­ona, šte­di­ona, uči­ona...

Pre­po­ru­ka o dava­nju pred­nos­ti obli­ci­ma na ‑ioni­ca odra­ža­va se i na tvor­bu izve­de­ni­ca, ponaj­pri­je pri­dje­va, narav­no, ako izve­de­ni­ce od poje­di­ne ime­ni­ce pos­to­je. Tako pri­dje­vi pre­ma ovom tipu ime­ni­ca gla­se pri­mje­ri­ce kaz­ni­onič­ki (na  kaz­ni­on­ski), kupa­onič­ki (ne kupa­on­ski) ili uči­onič­ki (ne uči­on­ski).

Ilus­tra­ci­ja: Ihot­sky, Pixa­bay