Ja bih spavao ili ja bi spavao

Kon­di­ci­onal prvi gla­gol­ski je način koji tvo­ri­mo od (nena­gla­še­no­ga) aoris­ta pomoć­no­ga gla­go­la biti (bih, bi, bi, bismo, bis­te, bi) i gla­gol­sko­ga pri­dje­va rad­no­ga glav­no­ga glagola.

U govo­ru se neri­jet­ko aoris­t­ni obli­ci bih, bismo i bis­te zamje­nju­ju obli­kom bi, no u stan­dard­no­me se jezi­ku to ne sma­tra pravilnim.

Ja bi došao. > Ja bih došao.

Mi bi poku­ša­li. > Mi bismo pokušali.

Vi bi radi­li. > Vi bis­te radili.

Bi li vi radi­li? > Bis­te li vi radili?

Zanim­lji­vo je da je spre­za­nje ja bi, ti bi, on bi, mi bi, vi bi, oni bi (vrlo čes­to u govo­ru) jedins­tve­no u hrvat­sko­me jezi­ku jer nema­mo nije­dan dru­gi gla­gol i nijed­no dru­go vri­je­me ili način u kojem bi obli­ci za sva gla­gol­ska lica bili jed­na­ki. To jed­nos­tav­no nije karak­te­ris­tič­no za hrvat­ski jezik.

Ilus­tra­ci­ja: Tor­sten Det­tlaff, Pexels