Prerijski psi

Sporazumijevaju li se životinje poput ljudi?

Mi lju­di uglav­nom sma­tra­mo da je naš način komu­ni­ka­ci­je pot­pu­no jedins­tven. Da, priz­na­je­mo da i živo­ti­nje komu­ni­ci­ra­ju, otvo­re­ni­ji među nama to će priz­na­va­ti i bilj­ka­ma, no opće­ni­to smo uvje­re­ni da je način na koji mi komu­ni­ci­ra­mo svoj­stven samo nama. To je ono što nas nesum­nji­vo raz­li­ku­je od životinja.

No čini se da se u pos­ljed­nje vri­je­me i ta raz­li­ka dovo­di u pita­nje. Dok­tor Con Slo­bod­c­hi­koff sa Sve­uči­li­šta u Sje­ver­noj Ari­zo­ni došao je do nevje­ro­jat­nih otkri­ća pro­uča­va­ju­ći komu­ni­ka­ci­ju pre­rij­skih pasa. Upo­tre­bom spek­to­gra­fa, kame­ra i dru­gih ure­đa­ja ana­li­zi­rao je nji­ho­ve zvu­ko­ve upo­zo­re­nja, iz čega je zaklju­čio da ove živo­ti­nje ima­ju razvi­jen komu­ni­ka­cij­ski sus­tav za koji bismo čak mogli reći da se sas­to­ji od ime­ni­ca, pri­dje­va i glagola.

Tako jed­na jedin­ka može upo­zo­ri­ti osta­le na čitav niz pre­da­to­ra koji se mogu pri­bli­ža­va­ti (čovje­ka, soko­la, kojo­ta, psa…), a mogu opi­sa­ti i način nji­ho­va kre­ta­nja. Što­vi­še, mogu iden­ti­fi­ci­ra­ti poje­di­ne jedin­ke neke vrste i pri­op­ći­ti dru­gi­ma koja se toč­no jedin­ka pri­bli­ža­va, pri­mje­ri­ce onaj kojot koji obič­no pro­đe rav­no kroz kolo­ni­ju pre­rij­skih pasa, a onda odjed­nom nava­li na ono­ga koji se zatek­ne pre­da­le­ko od ula­za u jaz­bi­nu ili onaj kojot koji strp­lji­vo leži pokraj izla­za iz jaz­bi­ne i čeka da se ručak sam poja­vi. Ako se pri­bli­ža­va čovjek, mogu reći je li to onaj koji je jed­nom nosio pušku, a raz­li­ku­ju i boju odje­će koju ima na sebi, što­vi­še, mogu pri­op­ći­ti koju i o nje­go­voj veli­či­ni i obli­ku, to jest o deb­lji­ni. (Dru­gim rije­či­ma, kad ste u bli­zi­ni pre­rij­skih pasa, ne može­te biti sigur­ni jesu li vas upra­vo nazva­li debe­lim.) Tije­kom eks­pe­ri­men­ta jed­na je oso­ba pro­la­zi­la kroz kolo­ni­ju pre­rij­skih pasa u više navra­ta, sva­ki put nose­ći maji­cu dru­ge boje. Opis upo­zo­re­nja pre­rij­skih pasa bio je iden­ti­čan u seg­men­ti­ma koji su se odno­si­li na veli­či­nu i oblik opas­nos­ti, ali se mije­njao seg­ment koji se odno­sio na boju.

Zanim­lji­vo je bilo pro­ma­tra­ti i reak­ci­je dru­gih pre­rij­skih pasa na upo­zo­re­nja. Ako je doja­va govo­ri­la da, na pri­mjer, sokol poni­re, svi su pre­rij­ski psi poju­ri­li sakri­ti se u svo­je jaz­bi­ne. Ako se upo­zo­ra­va­lo na soko­la koji kru­ži viso­ko na nebu, pre­rij­ski su se psi umi­ri­li, uspra­vi­li se i bili u sta­nju pri­prav­nos­ti čeka­ju­ći što će se dogo­di­ti. Kada je poziv upo­zo­ra­vao na čovje­ka, pre­rij­ski su psi bje­ža­li u svo­je jaz­bi­ne bez obzi­ra na brzi­nu kojom se čovjek pri­bli­ža­vao. Dodu­še, ovo više govo­ri o nama lju­di­ma nego o pre­rij­skim psima.

Slo­bod­c­hi­koff je doka­zao još jed­nu važ­nu činje­ni­cu: pre­rij­ski se psi ne rađa­ju sa zna­njem ovih upo­zo­re­nja. Mora­ju ih nauči­ti. Nje­go­va se tvrd­nja teme­lji na činje­ni­ci da raz­li­či­te kolo­ni­je pre­rij­skih pasa ima­ju raz­li­či­te „dija­lek­te”. Budu­ći da su s genet­ske stra­ne ove živo­ti­nje goto­vo iden­tič­ne, raz­li­ke u geni­ma ne mogu objas­ni­ti raz­li­ku u komu­ni­ka­ci­ji, što zna­či da se spe­ci­fič­ni sus­ta­vi komu­ni­ka­ci­je stva­ra­ju unu­tar indi­vi­du­al­nih kolo­ni­ja i potom pre­no­se s gene­ra­ci­je na generaciju.

No je li ovo „stva­ran” jezik? Neki će još dugo govo­ri­ti da nije, no nji­ho­vi gla­so­vi pos­ta­ju sve tiši i tiši. Defi­ni­ci­je jezi­ka raz­li­ku­ju se od lin­gvis­ta do lin­gvis­ta, no svi se sla­žu da jezik mora ima­ti zna­če­nje, moguć­nost pro­duk­tiv­nos­ti (pomo­ću istih rije­či mogu­će je stvo­ri­ti nova zna­če­nja) i moguć­nost poma­ka u vre­me­nu i pros­to­ru (jezik omo­gu­ću­je raz­go­vor o ono­me što nije pri­sut­no u tre­nut­ku raz­go­vo­ra). Pre­rij­ski se psi slu­že svo­jim jezi­kom koji ozna­ču­je stva­ri i poja­ve iz svi­je­ta koji ih okru­žu­je, kojim jed­ni dru­ge upo­zo­ra­va­ju na opas­nos­ti koje ih mogu zade­si­ti, a i pri­sje­ća­ju se proš­lih iskus­ta­va. Mi bismo rek­li da bi to mogao biti... jezik.