Vodeni i vodni

Raz­gra­ni­či­ti zna­če­nja ovih pri­dje­va nije baš lagan posao i teško da se može napra­vi­ti bez ostat­ka i rezerve.

Pri­djev vode­ni zna­či „koji se odno­si na vodu, koji je u doti­ca­ju s vodom, koji je nači­njen od vode”.

Tako ima­mo niz izra­za koji se odno­se na nešto što tvo­ri voda: vode­na buji­ca, vode­na sti­hi­ja, vode­ni udar, vode­ni val, vode­na para...

Potom se ovaj pri­djev upo­treb­lja­va u struč­nim ter­mi­ni­ma, ponaj­pri­je veza­ni­ma uz živi svi­jet i boles­ti: vode­ni orga­niz­mi, vode­na leća, vode­ni bivol, vode­na kuga, vode­na bolest, vode­ne kozi­ce...

Može­mo izdvo­ji­ti i sku­pi­nu izra­za veza­nih uz bav­lje­nje vodom: vode­ni spor­to­vi, vode­ni pro­met, vode­ni tok, vode­ni park...

A tu su i izra­zi koji ime­nu­ju nešto što za svoj rad tre­ba vodu, odnos­no radi s vodom: vode­na pum­pa, vode­na crp­ka, vode­ni kre­vet, vode­ni sat, vode­ni top, vode­na tur­bi­na...

Ni pri­dje­vu vod­ni nije lako odre­di­ti jedins­tve­no zna­če­nje, a čini se da je ono nešto posred­ni­je, da se više odno­si „na nešto što se odno­si na vodu”. Rječ­ni­ci ga opi­su­ju kao „koji je radi vode”, a uglav­nom se nala­zi u poj­mo­vi­ma veza­ni­ma uz admi­nis­tra­ci­ju: vod­na bilan­ca, vod­na nak­na­da, vod­ni dopri­nos, vod­no gos­po­dar­stvo, vod­ni resur­si...